Sveti Vrači – Kuzman i Damjan

Kozma, kako se pravilno piše i izgovara njegovo ime, i Damjan behu braća po telu i duhu. Rodom su iz Azije. Otac im je bio neznabožac , a majka hrišćanka. Napušteni od oca, živeli su pod okriljem brižne ljubavi majke Teodotije, koja ih je vaspitala kao istinite hrišćane. Božjom promisli behu naučeni lekarskoj veštini i besplatno lečiše narod, ispunjavajući Hristosovu zapovest:  "Badava primiste - badava dajete"!.

Ispunjeni snagom Hristove vere oni predano i čestito lečiše sve obolele, nepraveći nikakvu razliku među njima. Zbog poštenja narod ih nazva i bezmitnicima, to jest ljudima koji se ni na koji način nisu mogli podmititi.

 Upokojiše se u blaženom i večnom miru 14. novembra nepoznate godine. Zato je taj dan posvećen Svetom Kozmi i Damjanu.

Narod ih slavi kao velike dobrotvore. Danas će mnogi travari i narodni iscelitelji spremati lekovite trave i meleme moleći se Svetim Vračima –  kako ih od milošte zovu – sa nadom da će molitve upućene njima pojačati dejstvo njihovih lekarija. Mnogi Srbi ih proslavljaju kao kućnu slavu. Esnafska su slava lekara i lekarskih udruženja.

Nekad se o njihovoj slavi u Šumadiji, Kačer, Levču i Temniću spremalo posebno jelo koje se zvalo slađenica. Teško da ćete danas biti u mogućnosti da ovo je jelo napravite, jer je tehnologija otišla mnogo ispred nas.Ali, to nije razlog da se recept zaboravi. A on glasi:

U avanu se sveža pšenica blago istuca, sipa u lonac, nalije vodom i na tihoj vatri kuva dobar sat. U crepulju podmazanu maslom stavi se sitno naseckan praziluk, crni luk i crvena paprika. Sve se to nalije malo oceđenom pšenicom i dobro promeša. Preko toga se narenda slanog, starog i masnog sira. Sir mora celu masu da pokrije, a taj sloj treba da bude debljine domaćinovog kažiprsta. Crepulja se pokrije žarom i pepelom.

Dok domaćin ispije satljik ohlađene šljivovice slađenica je gotova. Gosti je jedu toplu, dok domaćin veselog pogleda, sa mirom u duši uživa u zadovoljstvu svojih milih prijatelja .