Metro u Beogradu možda već 2015.

Od našeg specijalnog izveštača

Pariz – Od Tuluza do Pariza, rastojanje od hiljadu kilometara, možete klizeći po šinama preći za manje od tri sata. Eribert Dijarte, direktor „Alstoma” za jugoistočnu Evropu, Bliski istok i Afriku, francuskog konglomerata sa 85.000 zaposlenih, kaže da u „ne tako dalekoj budućnosti” Srbija može da se poveže sa Evropom istim takvim vozovima.

Dijarte, po poreklu Meksikanac, koji je ispred „Alstoma” zadužen za 61 zemlju u svetu, uključujući i Srbiju, obrazložio je manjoj grupi novinara iz Beograda kako je to izvodljivo.

„Srbija je zemlja sa velikim potencijalom koja se posle teških godina razvija, ali ima vrlo zastarelu infrastrukturu. Investicije u infrastrukturu su do sada izostajale, a one su neophodne da bi zemlja mogla da ostvari ekonomski rast i da se poveže sa Evropom. Mi smo zainteresovani za vas, i vi za nas, pa mislim da smo na putu da ostvarimo dobru i preko potrebnu stvar. Sada smo na početku”, kaže Dijarte.

A taj početak bi bio metro u Beogradu. Pri kraju je detaljna studija za čiju je izradu francuska vlada izdvojila tri miliona evra. Ona treba da utvrdi kuda bi prolazio metro, koji čvorovi su najbolji za sistem, gde bi vozovi išli pod zemlju, gde iznad nje... Prethodno je urađeno detaljno snimanje Beograda (broj građana koji svakodnevno putuju, zakrčenje saobraćaja, isplativost projekta...) čiji je zaključak da je glavnom gradu neophodan metro.

Beogradski metro, već sada se zna, počeo bi sa jednom linijom od Ustaničke do Zemuna, dužine od 15 kilometara. Ali, u daljoj budućnosti Beograd bi trebalo da ima tri metro linije.

„Alstom” bi, po ovoj zamisli, bio arhitektonski vođa celog projekta i uradio bi elektromehanički deo posla, a tunele i ostale građevinske radove najverovatnije bi radio italijanski partner uz podizvođače iz Srbije. I sam „Alstom” bi imao svoje podizvođače iz Srbije, koji bi svojim mašinama postavljali šine.

„Ako bi se studija završila u januaru, i pregovaramo sa srpskom vladom neki mesec, radove bismo mogli da počnemo već na proleće 2012. (taman negde oko datuma kad će biti izbori) Beograd bi dobio svoju prvu metro liniju 2015”, kaže Dijarte.

Na pitanje koliko će sve to da košta i kako da Srbija dobije kredit za tako veliki projekat, Eriberto Dijarte gleda realno, potpuno svestan da se u Beogradu taj kapital ne može naći. On otkriva da po kilometru metro košta između 26 i 50 miliona evra, te da bi prva linija stajala oko 600 miliona dolara.

„Srbija je otvoreno rekla da hoće ovaj projekat, ali da nema novac. Francuskoj vladi smo rekli da mislimo da bismo mogli da dobijemo ovaj posao i da je Srbija po našoj proceni zemlja sa mnogo potencijala i zastarelom infrastrukturom. Nama je u interesu da uđemo na to tržište. Pariz nam je odgovorio da će biti u stanju da odobri povoljni kredit ali ne za ceo projekat, da moramo da tražimo još nekog partnera. Francuska može da da dobar deo, ali ne sve. Potražili smo pomoć od Italijana”, kaže Dijarte i dodaje da će, po svemu sudeći, Italijani dati jedan dobar deo, pa će im partner u izvođenju radova biti jedna italijanska firma, čije ime još nije smeo da otkrije.

Na konstataciju da, ipak, i Rim i Pariz, uz iskazanu dobru volju, ove pare daju da bi otvorili poslove i za svoje ljude, Dijarte kaže da „kada bi Srbija imala svoje fondove, posao bi izvodile srpske firme sa svojim ljudima”. „Tako je svuda u svetu. Ovako će Srbija možda morati da izdvoji odmah samo deset odsto od ukupne vrednosti posla. I onda ćemo pregovarati koliko će novootvorenih mesta biti za vaše ljude, koliko za Francuze, Italijane…”

Dijarte smatra da su krediti koje daju Francuzi i Italijani povoljniji za Srbiju od onih koje bi dobila na svetskoj pijaci, sa dužim odlaganjem za početak isplate, kada i sam metro počne da donosi pare.

Kao direktor jedne od najmoćnijih firmi na svetu, on „garantuje” da u ovom poslu neće biti prostora za „mito i korupciju”. „To je jednostavno toliko veliki posao da će svaka pa i najmanja stavka biti pod lupom i višestrukom kontrolom. Teško je i pomisliti da bi se neko usudio da od tih para napuni svoj džep.”

Na primedbu da o metrou u Beogradu govori kao da je to već gotova stvar, Dijarte kaže da „ako je ikada bilo šanse da ga dobije onda je to sada”. „Naravno, mi smo takva firma, u kojoj svaki posao ima ogromnu vrednost i od sto projekata koje guramo ostvari se samo trideset. Ali sigurno je da će Srbija morati da ima u najskorije vreme veliki sveobuhvatni projekat za obnovu svoje infrastrukture, i mi smo tu da posao krene.”

Zorana Šuvaković
 

---------------------------

Specijalni fondovi za Srbiju

Vremena su se promenila, kaže direktor „Alstoma”, koji tvrdi da postoji želja da se pomogne Srbiji i da su u Francuskoj određeni specijalni fondovi namenjeni Srbiji.

----------------------------

Do 18.000 putnika na sat

Po rečima direktora „Alstoma”, beogradska metro linija će moći da prevozi 10.000–18.000 putnika na sat.

--------------------------------

Zašto ne zovete Karlosa Slima

Direktora „Alstoma” pitali smo zašto ne pozove i meksičkog milijardera Karlosa Slima da učestvuje u metro projektu. „Poznajem Karlosa Slima”, odgovorio je Dijarte, „ali da je on izvadio svoj novčanik za vaš metro, ne biste od prodaje karata dobili nikad ništa, sve bi uzeo za sebe. On je inače više zainteresovan za telekomunikacije.”