Idem u muzej – ja sam savremen

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Idem u muzej. Ja sam savremen/a” – moto je ovogodišnjih manifestacija Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske, koji ove godine obeležava četiri decenije postojanja. Kao Umetnička galerija osnovan je 1971. godine, a zahvaljujući svom uspešnom radu, galerija je status Muzeja savremene umetnosti dobila 2004. godine. Od 2006. godine Muzej savremene umetnosti RS je punopravni član Internacionalnog komiteta muzeja.

Muzej se nalazi u centru Banjaluke u zgradi nekadašnje železničke stanice, koju je 1891. godine sagradila Austrougarska monarhija. Ova zgrada ima status nacionalnog i istorijskog spomenika Bosne i Hercegovine.

„Ukupan prostor Muzeja savremene umetnosti je 3.033 kvadrata, od kojih je oko hiljadu kvadrata izložbeni prostor, što nije mala, ali nije ni dovoljna površina. Zbog manjka prostora odlična stalna postavka Muzeja izmeštena je u depoe, kako bismo mogli da priređujemo i izložbe savremene umetnosti. Imamo i mali prodajni salon u centru grada, u Ulici kralja Alfonsa”, rekla je na početku razgovora za „Politiku” direktorka Muzeja savremene umetnosti RS Ljiljana Labović-Marinković.

Ona je istakla da je prostor bitan, ali je od njega važniji fundus Muzeja savremene umetnosti RS u kojem je oko dve hiljade eksponata, podeljenih u tri najvažnije zbirke: bosanskohercegovačku, jugoslovensku i svetsku umetnost, koje čine slike, akvareli, crteži, skulpture, pasteli...

„Muzej poseduje dela Ratka Lalića, Mersada Berbera, Radovana Kragulja, Vladimira Veličkovića, Stojana Ćelića, Viktora Majdandžića, Bekira Misirlića, Jovana Spreme, Dušana Simića, Envera Štalje, Miće Popovića, Petra Lubarde, Petra Omčikusa, Milivoja Unkovića, Nives Kurtović-Kaurić, Ismara Mujezinovića, Ede Murtića, Julija Knifera, Vjenčeslava Rihtera, Pjera Alešinskog, Hainca Maka, Ota Pinea, Fridensrahja Hundertvasera, Tadeja Pogačara...”, kazala nam je Ljiljana Labović-Marinković.

Ona je dodala da u okviru Muzeja deluju četiri odeljenja – zbirki, dokumentacije, za pedagoški rad i za izložbene i programske delatnosti. Muzej ima i biblioteku internog tipa sa oko četiri hiljade knjiga iz istorije, teorije i istorije umetnosti, filozofije i kataloga.

„Naša najzapaženija programska delatnost poslednjih godina ostvaruje se na polju međunarodne saradnje. Poslednjih godina realizovali smo veliki broj inostranih projekata: izložbe poljske i francuske grafike, ’Noć muzeja’, Evropsku savremenu umetnost, Japansku savremenu umetnost, Pejzaž kao lakmus u Njujorku, učestvovali smo i u projektu „Istočne komšije” u holandskom gradu Utrehtu... Mi smo organizovali Prvu međunarodnu izložbu savremene umetnosti u Banjaluci ’Spa Port’, Dijalog BiH u Strazburu i omogućili smo velikom broju umetnika iz BiH i regiona da predstave svoje radove. Organizovali smo izložbe Andree Difenbah, Feliksa Balcera, Fransoa Ženoa, Metjua Boisadana, italijanskog neorealizma, Maksa Ernsta...”, objašnjava direktorka Muzeja savremene umetnosti RS.

Ona je rekla da hiljadu i po ljudi mesečno poseti Muzej savremene umetnosti. „Imamo i nekoliko ’putujućih projekata’ – edukativnih izložbi koje krstare RS i regrutuju mlade Zvorničane, Šamčane, Višegrađane, Brođane... da budu građani sveta. Suština svakog našeg projekta jeste pogled izvana, spremnost na suočavanje sa kritičarima, teoretičarima umetnosti, a ne samo sa posetiocima. Dakle, posetilac Muzeja nije više pozvan da gleda, već da – misli. Savremena umetnost nije usmerena da zadovolji potrebu za lepim i dopadljivim. Naprotiv, ova atakuje na racio; traži akciju i interakciju”, naglašava suštinu rada Muzeja savremene umetnosti RS Ljiljana Labović-Marinković.