Ruska diplomatija u libijskom vrtlogu

Prema izveštajima agencija

Moskva, Tripoli, Doha – Ruska diplomatija juče je i zvanično kročila na teren libijskog ratnog vrtloga, u kome Gadafijeve snage, pobunjenici i NATO nesmanjenom žestinom nastoje da ostvare svoje oprečne ciljeve.

Mihail Margelov, izaslanik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, krenuo je juče u Bengazi radi susreta sa pobunjeničkim vođama, u trenutku dok NATO pojačava bombaške udare na strateške ciljeve u Tripoliju. O čemu će sve Margelov pregovarati sa vođom pobunjenika Džalilom, nije saopšteno u Moskvi, gde ne isključuju nastavak mirovne misije u Tripoliju.

Rusija je tokom četvoromesečnog sukoba u Libiji u nekoliko navrata modifikovala stav prema drami na terenu najvećeg afričkog izvoznika nafte. Prilikom glasanja o Rezoluciji 1973 koja je snage NATO-a uvela u libijsku ratnu arenu, Moskva je ostala uzdržana. Ruski premijer Vladimir Putin kasnije je ocenio da dejstvo NATO-a u Libiji ima sličnosti sa „krstaškim pohodom”. Krajem prošlog meseca ruski predsednik Medvedev je na samitu G-8 u Francuskoj zatražio od Gadafija da „ode”.

Moskva je, inače, početkom 2009. godina objavila nameru da u Libiji Siriji i Jemenu – današnjim epicentrima pobune u arapskom svetu – „u sledećih nekoliko godina” otvori pomorske baze. Otvaranje pomorske baze u Bengaziju – bila je među glavnim temama razgovora Gadafija i ruskih domaćina oktobra 2008. godine.

U međuvremenu, na libijskom frontu, juče Gadafijeve snage raketirale su protivničko uporište u Adždabiji, dok su pobunjenici istog dana preoteli grad Džafran, 100 kilometara jugozapadno od Tripolija.

Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg priznao je prošlog vikenda da „niko ne zna koliko bi još mogao potrajati sukob u Libiji, niti kakav bi oblik država trebalo da ima nakon odlaska Gadafija”. Kontakt grupa za Libiju (SAD, Velika Britanija, Francuska, Katar, Kuvajt i Japan) zatražila je na skupu u Dohi prošlog vikenda od pobunjenika da osmisle kako bi uredili državu „nakon svrgavanja Gadafija”.

Zapadni akteri ratnih dejstava u Libiji u međuvremenu su zaoštrili i borbenu retoriku.

„Gađaćemo Gadafija do kraja. Okvir od 90 dana je rastegljiv: ako NATO proceni da operaciju treba nastaviti i nakon septembra, nastavićemo je dokle treba...”, prenosi Rojters izjavu neimenovanog američkog zvaničnika iz Brisela.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ponovo je prošlog vikenda kritikovao razmere dejstava NATO-a u Libiji. Po Lavrovu, upotreba borbenih helikoptera NATO-a u Libiji, „svesno ili nesvesno klizi ka raspoređivanju kopnenih trupa”. Međunarodna nevladina organizacija „Hjuman rajts voč” kritikovala je libijske pobunjenike za nasumično zatvaranje civila i pritvor bez suđenja zbog sumnje da podržavaju pukovnika Gadafija.

------------------------------------------------------------------

NATO pogodio libijsku državnu televiziju

Tripoli – Avioni NATO-a pogodili su juče libijsku državnu televiziju i niz meta u predgrađu Tripolija. Zvaničnik libijskog ministarstva informisanja potvrdio je da su avioni NATO-a juče pogodili sedište libijske državne televizije u Tripoliju, javila je agencija AFP. Oštećene su i kancelarije Opštenarodnog kongresa libijskog parlamenta koje su bile meta napada pre tri nedelje, kao i dve zgrade na oko dva kilometara od centra libijske prestonice. Generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen navodi da je oštećeno ili uništeno 1.800 vojnih ciljeva. Rasmusen je juče saopštio da je „uspešno gađano” oko 100 komandnih i kontrolnih centara, preko 700 vojnih skladišta i gotovo 500 tenkova, oklopnih transportera i raketnih bacača i da je „uveren da ljudi širom Libije sada mogu da počnu da se pripremaju za budućnost bez Gadafija”.