Brže povlačenje iz Avganistana

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Uoči roka za početak povlačenja američkih vojnika iz Avganistana – 1. jula – Obamin tim za nacionalnu bezbednost dobio je donekle promenjeni zadatak. Da prvobitne planove o tempu povratka vojnika kući ubrza.

Za američkog predsednika to je, kako piše „Njujork tajms”, strateška i politička prinuda. Polazište je uverenje da je trošak tog rata – dve milijarde dolara nedeljno, prema računici Pentagona – sve teže podnošljiv u okolnostima pritisaka da se smanji budžetski deficit, dok je sa druge strane nedavna likvidacija Osame bin Ladena drastično umanjila efektivnost Al Kaide i na dnevni red stavila redefinisanje razloga za američki angažman.

Iako brojke o broju onih koji će prvo napustiti Avganistan nisu saopštene, iznosi se procena da je prvobitni plan podrazumevao da početak povlačenja bude samo simboličan: do 5.000 od ukupno 100.000 vojnika, mahom oni koji nisu u borbenim ulogama, već pre svega logistička podrška.

Barak Obama bi sada želeo da početni broj bude veći, kao i da se preciznije odredi rok u kojem bi se vratili oni koje je on tamo poslao: 30.000 dodatnih vojnika čije je upućivanje odobrio otkako je postao vrhovni komandant.

Svi planovi za povlačenje inače polaze od toga da ulogu održavanja reda i borbe protiv talibanskih pobunjenika preuzmu avganistanska vojska i policija, u čije stvaranje i obuku je uloženo mnogo američkih para. Napredak u tom pogledu je vidljiv, mada ne onakav kakav se očekivao, za šta se krivica prebacuje pre svega na avganistanskog predsednika Hamida Karzaija i njegovu nevoljnost da ostane bez zapadne vojne podrške.

Promena strategije podudara se i sa promenama uloga ključnih ličnosti u Obaminom timu za nacionalnu bezbednost i komandovanje avganistanskim ratom. Sekretar za odbranu Robert Gejts se prvo povlači ovog meseca i na njegovo mesto odlazi sadašnji direktor CIA Leon Paneta, dok general Dejvid Petraus, glavni zapovednik u Avganistanu, preuzima ulogu šefa špijuna.

Na frontu inače nema velikih promena, niti velikih okršaja. Izjave koje ovih dana daju Gejts (trenutno u svojoj 12. i poslednjoj poseti Avganistanu) i general Petraus, pokazuju njihovu želju da se borbena gotovost zadrži na postojećem nivou. Obama će, međutim, kako se nagoveštava, odrediti broj za koji američko prisustvo treba da se smanji, prepuštajući Pentagonu da razradi detalje preraspoređivanja.

Rok za okončanje ratnih operacija već je određen – kraj 2014.

Promena planova je svakako i u funkciji priprema za predsedničke izbore 2012, u kojima bi Obama očigledno želeo da se predstavi kao čovek koji posle okončanja okupacije Iraka (mada je tamo još 50.000 američkih vojnika „u neborbenim ulogama”) odlučno privodi kraju još jedan nepopularni rat.