Sr­bi­ji pre­te loši zajmovi

Me­re eko­nom­ske po­li­ti­ke krat­ko­roč­nog su ka­rak­te­ra i svo­de se na tre­nut­no olak­ša­va­nje po­lo­ža­ja gra­đa­na. Bo­jim se da će na du­ži rok ima­ti ne­ga­tiv­no dej­stvo. Ovim re­či­ma je Vla­di­mir Vuč­ko­vić, ured­nik bil­te­na „Ma­kro­e­ko­nom­ske ana­li­ze i tren­do­vi” opi­sao na­me­ru dr­ža­ve da po­re­skim olak­ši­ca­ma po­ve­ća za­po­sle­nost i sma­nji si­vu eko­no­mi­ju.

– Ta­kvi pod­sti­ca­ji, osim što su dis­kri­mi­na­tor­ski, mo­gu ne­ga­tiv­no da uti­ču na bu­džet. Stra­te­gi­ja ko­ja sto­ji iza no­ve od­lu­ke Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je o olak­ša­nom za­du­ži­va­nju gra­đa­na po­gre­šna je, jer po­no­vo otva­ra pro­blem ri­zi­ka. Bo­jim se da će to po­ve­ća­ti uvoz, ali i da će pred­u­ze­ća do­dat­no is­ti­snu­ti sa fi­nan­sij­skog tr­ži­šta – upo­zo­rio je Vuč­ko­vić.

Op­ti­mi­zam ne uli­va ni či­nje­ni­ca da se broj pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta po­ve­ća­va, što, ka­ko je is­ta­kao, mo­že da ugro­zi sta­bil­nost ban­kar­skog sek­to­ra, ali i fi­nan­sij­sku sta­bil­nost ze­mlje. Na kra­ju pro­šle go­di­ne, zaj­mo­vi sa či­jom se ot­pla­tom ka­sni­lo, do­sti­gli su 270 mi­li­jar­di di­na­ra, što je 26 od­sto vi­še ne­go na kra­ju 2009. go­di­ne. U ukup­noj vred­no­sti, pro­ble­ma­tič­ni zaj­mo­vi do­sti­žu oko 17 od­sto, što je na­šu ze­mlju, po­sle Cr­ne Go­re, svr­sta­lo me­đu pr­vi­ma u re­gi­o­nu po obi­mu ne­na­pla­ti­vih zaj­mo­va.

Jed­na od po­sle­di­ca ra­sta lo­ših pla­sma­na je i do­dat­no is­ti­ski­va­nje pri­vat­nog sek­to­ra sa fi­nan­sij­skog tr­ži­šta, jer se u ta­kvim okol­no­sti­ma ban­ke ra­di­je od­lu­ču­ju da po­slu­ju sa dr­ža­vom, ku­pu­ju­ći har­ti­je od vred­no­sti, oce­nju­je Vuč­ko­vić.

Auto­ri MAT-a pri­me­ti­li su da je u mar­tu i apri­lu za­be­le­žen pad iz­vo­za i in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje, što je ja­ko ne­po­volj­no. In­du­strij­ska pro­iz­vod­nja tre­nut­no je za pe­ti­nu ma­nja ne­go u od­no­su na le­to 2008. go­di­ne. To sa­mo zna­či da ze­mlja još ni­je iza­šla iz kri­ze, sma­tra Vuč­ko­vić. Ipak, ono što pre­ma oce­ni auto­ra MAT-a naj­vi­še za­bri­nja­va je sta­nje u pre­hram­be­noj in­du­stri­ji.

Mi­la­din Ko­va­če­vić, je­dan od auto­ra MAT-a, is­ta­kao je da su re­al­ni pri­ho­di bu­dže­ta u od­no­su na pr­va če­ti­ri me­se­ca pro­šle go­di­ne ni­ži za 3,6 od­sto, dok su ras­ho­di po­ra­sli za 0,7 od­sto.

– To uka­zu­je da mi­nus u dr­žav­noj ka­si ima ten­den­ci­ju ra­sta i da će bi­ti neo­p­hod­no po­ja­ča­no za­du­ži­va­nje dr­ža­ve kroz tre­zor­ske za­pi­se – sma­tra Ko­va­če­vić.

Ka­da je o reč o no­vom mo­de­lu ra­sta, za­sno­va­nom na iz­vo­zu za ko­ji se na­ša ze­mlja opre­de­li­la na­kon što je pret­hod­ni po­tro­šač­ki mo­del is­tro­šen, Ko­va­če­vić is­ti­če da će ri­zi­ci bi­ti na­ro­či­to iz­ra­že­ni do 2015 go­di­ne. Sto­pa ser­vi­si­ra­nja du­ga je ve­li­ka, ce­ne kre­di­ta mo­gu bi­ti ve­će, dok se pri­ho­di bu­dže­ta mo­gu re­al­no sma­nji­va­ti.

A. Te­le­sko­vić

-----------------------------------------------------------

Ko­mi­si­ja pla­ši in­ve­sti­to­re

Odu­go­vla­če­nje Ko­mi­si­je za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je po­vo­dom ula­ska bel­gij­skog „De­le­za” na srp­sko tr­ži­šte pre­ko ku­po­vi­ne „Mak­si­ja” mo­že sa­mo da de­mo­ti­vi­še dru­ge ve­li­ke in­ve­sti­to­re, re­kao je Vla­di­mir Vuč­ko­vić. Ako „Del­ta mak­si” ni­je imao vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju, ne mo­že pro­me­nom vla­sni­ka da me­nja uče­šće na tr­ži­štu, sma­tra Vuč­ko­vić.