Tašmajdanski mozaik zabave i opuštanja

Obnovljeni Tašmajdanski park danas će biti otvoren. Svečanosti će prisustvovati najviši državni zvaničnici Srbije i Azerbejdžana, zemlje koja je i pokrenula inicijativu za uređenje centralnog gradskog parka i njegovu obnovu finansirala sa 1.840.000 evra.

Tašmajdanski park je sada prostor u kome gotovo svako može da nađe kutak za odmor i razonodu. Za decu su izgrađena tri igrališta, penzioneri imaju deo gde mogu da igraju šah, sugrađanima koji vole sport na raspolaganju su fitnes plato i trim staze za trčanje. I kućni ljubimci imaju ograđen prostor opremljen spravama.

Posebnu draž parku daje fontana, čije vodoskoke u večernjim časovima prate svetlosni i muzički efekti. Kraj fontane postavljeni su i spomenici Gajdaru Alijevu, prvom predsedniku Republike Azerbejdžan, i Miloradu Paviću, našem poznatom piscu, koji će danas svečano biti otkriveni.

– Svi radovi su završeni. Na trećem dečjem igralištu već su postavljeni rekviziti i specijalna gumena podloga. Kako bi park zvučno izolovali, ali i zaštitili od prašine i izduvnih gasova, na delu prema Bulevaru kralja Aleksandra posadili smo 200 stabala listopadnog drveća. U celom parku smo, na zahtev građana, promenili lajsne na klupama, tako da sada više nisu sive, već braon, a vidi se i struktura drveta – kaže Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd”, preduzeća koji je u Tašmajdanu obavilo najveći deo poslova.

Kraj centralnih staza posađeno je još 12.000 begonija na mestima gde se nisu dobro primile – sada ih ima oko 100.000. Posađeno je 3.000 kvadratnih metara travnatog busena oko fontane i dečjih igrališta, a pored spomenika zasađeno je 20 sadnica četinara.

– Kraj fontane postavljene su klupe sa mermernim nosačima, na česme su ugrađene pločice od granita, a duž centralne staze postavljene moderno dizajnirane korpe za otpatke. Puštena je u rad i kontrolna soba iz koje se prati rad kamera, a kraj Beogradske ulice potpuno uređen trotoar i prilaz parku – objašnjava Draškić.

Obnova Tašmajdanskog parka, koji se prostire na 7,7 hektara, započeta je u novembru, a radi se o jednom od najvećih poduhvata kada je reč o uređivanju parkova u prestonici. Neka od rešenja koja su se tu dobro pokazala biće primenjena prilikom uređenja novih zelenih površina u gradu.

---------------------------------------------

Istorija na kamenitom polju

Na mestu današnjeg parka nekada se nalazio majdan iz koga je vađen kamen za izgradnju prvih kuća u Beogradu. Zbog toga je park i dobio ime Tašmajdan, što na turskom jeziku znači kamenolom, kamenito polje. Staro groblje sa Zelenog venca 1828. godine premešteno je ovde. Od tog groblja ostao je samo jedan nadgrobni spomenik i nalazi se ispred Seizmološke stanice.

– Na Tašmajdanu je 1830. obnarodovan sultanov Hatišerif kojim je Srbiji priznata politička samouprava, odnosno unutrašnja nezavisnost – priča Hranislav Milanović, inženjer pejzažne arhitekture u „Zelenilu Beograd”.

U 19. veku je za vreme turskog bombardovanja u majdanskim hodnicima bio zbeg, 1914. tu su sklanjani ranjenici. U Drugom svetskom ratu ispod Tašmajdana nalazio se štab generala Aleksandra Lerai glavni komandni centar Vermahta za jugoistočnu Evropu.

Izgradnja Tašmajdanskog parka počela je 1950. i trajalaje četiri godine.

– Gotovo svi radovi izvodili su se ručno, a u dve smene po 15 sati dnevno radilo je oko 900 ljudi. Sadni materijal dovozio se iz rasadnika u Krnjači i iz Zagreba i to specijalnom konjskom zapregom jer u prvo vreme nije bilo kamiona – kaže Milanović.

Tašmajdan je inače bio omiljeno mesto za šetnju naše poznate književnice Desanke Maksimović, zbog čega joj je u ovom parku podignut i spomenik, ali i Miodraga Pavića i njegove supruge Jasmine Mihajlović.