Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Visoka cena decentralizacije

Свилајнац: комунални приходи локалној власти (Фото А. Радојковић)

Primenom predloga decentralizacije Ujedinjenih regiona Srbije (URS) državna kasa u 2012. godini biće uskraćena za oko 40 milijardi dinara. Promene, koje podrazumevaju da umesto 40,80 odsto prihoda od poreza na zarade ostane lokalnim samoupravama, mogle bi minus u državnoj kasi da uvećaju za oko 1,1 odsto. Ovo upozorenje nalazi se u analizi fiskalnih efekata modela decentralizacije koji je Fiskalni savet juče dostavio skupštini, saznaje „Politika”.

– Stoga predloženi model nije fiskalno održiv, te bi njegovo usvajanje zahtevalo fiskalno prilagođavanje od 1,1 odsto na nivou države. U suprotnom, to bi narušilo fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost, navodi se u ovoj analizi u koju je „Politika” imala uvid.

Autori ovog dokumenta ističu da predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade ostane opštinama, nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi, koja preporučuje da taj prihod dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Ukoliko se pomenuti predlog usvoji neophodno je sprovesti značajno finansijsko prilagođavanje, navodi se u izveštaju, što znači da rashode u državnoj kasi takođe treba smanjiti za 1,1 odsto kako se minus u budžetu ne bi povećao iznad zakonom dozvoljene granice (3,2 odsto za 2012. godinu). To se može postići ili prenosom funkcija i obaveza sa centralnog na lokalni nivo vlasti, smanjenjem rashoda, ili povećanjem prihoda.

– Prenos funkcija i obaveza na lokalni nivo zahteva odgovarajući temeljan i kredibilan plan koji nije sadržan u pomenutom predlogu decentralizacije – ističe se u izveštaju i dodaje da to znači da bi bilo neophodno ili povećati prihode ili smanjiti rashode u kasi.

Autori ovog dokumenta ističu da će smanjenje rashoda biti teško izvodljivo, jer već prema Zakonu o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima troškovi u 2012. godini moraju biti manji za oko 30 milijardi dinara. Kao jedna od mera za smanjenje rashoda u kasi, spominje se i zamrzavanja plata i penzija sledeće godine ili rezanje troškova namenjenih za kapitalne investicije, što se ocenjuje kao najlošiji scenario.

A kada je o eventualnom povećanju prihoda reč, kao jedna od opcija spominje se povećanje poreza na dodatu vrednost. Na primer, sa 18 na 20 odsto, predlažu članovi Fiskalnog saveta. Takođe, moguće je i povećanje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22 na 26 odsto. Ovaj pristup se ocenjuje kao nepoželjan sa makroekonomskog stanovišta, jer bi se na taj način znatno povećala opterećenja privrede i građana.

– Tvrdnja predlagača da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva nije validna – zaključuje se u izveštaju.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, za „Politiku” potvrđuje da je tačno da će se primenom predloga decentralizacije zaista u budžetu stvara jaz od 40 milijardi dinara ili tačnije oko 43 milijardi dinara. Međutim, ono što u pomenutoj analizi nije rečeno je da prelog podrazumeva i smanjenje rashoda kojim bi se negativni efekat na budžet eliminisao.

– Prenošenjem ovlašćenja sa republičkog na lokalni nivo, odnosno racionalnijom podelom posla, smanjiće se rashodi na centralnom nivou. To znači da će smanjenje prihoda pratiti i adekvatno smanjenje troškova iz republičke kase – objašnjava Dinkić i dodaje da je analiza Fiskalnog saveta površna.

Autori izveštaja ističu da će se primenom ovog predloga dodatno povećati razlike između razvijenih i nerazvijenih opština i da će se time dodatno produbiti regionalne razlike.

Takođe, primena predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu značila bi gubitak prihoda u budžetu Republike Srbije od oko 1,5 milijardi dinara, ali i u pokrajinskoj kasi od oko 1,4 milijardi dinara.

– S obzirom na to da je reč o relativno malim iznosima, ocenjujemo da je sprovođenje predloženog rešenja ostvarivo, piše u izveštaju.

Fiskalni savet se bavio predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu. Ocenjuje se da česte promene poreza nisu poželjne, jer potkopavaju predvidivost poreskog sistema i nesigurnost kod ekonomskih aktera.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.