Pogledaj svoj BDP, anđele

U zavisnosti od doba godine i ličnog raspoloženja menjam muziku koju kao mantru vrtim: od Džonija preko Rundeka do Bore, Kejva Vejtsa, Pouksa, Pistolsa...

Sad, pošto sam u jubilarnoj godini života, uz budućnost svetlu i lepu, red je da ponovim osnovne makroekonomske indekse od te 1971. godine.

Uporedio sam podatke o bruto domaćem proizvodu (BDP-a), industrijskoj proizvodnji i realnim zaradama. Baš kao da su se zaverili da u 2011. godini ponove realne vrednosti iz 1971. godine. Al se nisu makli dalje od početka. Stariji od mene mogu doći do pozitivne slike, mlađi od mene, u zavisnosti od godine rođenja imaju svoje viđenje i svoju priču. Ja se vrtim oko nulte tačke.

U 1971. godini je vrednost BDP-a bila na istom nivou kao i danas. Postojala je razlika u strukturi, mnogo više se proizvodilo za izvoz i mnogo je manje bilo usluga. Na primer, išlo se do Trsta radi markiranih krpica, a sada ih ima od buvljaka do velikih tržnih centara. Danas imamo desetine novih zanimanja u uslužnom servisu koja tada nisu postojala.

Isti nivo industrijske proizvodnje kao i tada takođe podrazumeva promenjenu strukturu: mnogo više se proizvodi i troši struje i hrane dok se mnogo manje proizvodi i izvozi proizvoda mašinske i elektro industrije.

Realne plate su na nivou iz 1971. godine. Tadašnjih 1.360 novih dinara bilo je malo više od 200 nemačkih maraka. Ista količina proizvoda mogla je da se kupi kao i danas. Rast realnih zarada do 1979. godine garantovao je materijalno sigurno i ispunjeno detinjstvo. Mnogo je mlađih generacija koje su u njemu zakinute. Realne zarade su nakon 2008. godine ponovo krenule da se smanjuju, kao što su tokom 80-ih, „jer svako plaća svoje račune“.

Rast BDP-a i industrijske proizvodnje postojao je do 1989. godine (Pogledaj dom svoj, anđele), a ekonomski slom se dogodio do 1993. godine (E moj druže zagrebački). Od mog punoletstva preko vojske do polovine studija. Između 1994. i 1989. godine kao da postoji procep u vremenu, kao da su protekli vekovi, toliko su se ljudi promenili u ponašanju, promenjeni su ekonomski, socijalni i drugi uslovi.

Majku sam u svakom pogledu iscedio kao suvu drenovinu. Kada bi, nakon što joj kao studenti uzmemo sav novac zapitala: a od čega ću ja da živim, odgovorio bih joj „od romantike“. I zaista je bilo romantično posleratno odrastanje u materijalnoj bedi uz stabilnu perspektivu da će u budućnosti biti bolje. Od gladi iz 1950. i 1952. godine do završavanja fakulteta sredinom šezdesetih. Ovo je suštinska razlika u odnosu na moju generaciju: vrtimo se oko nule.

Nakon ranog detinjstva nastupila je eksplozija rok muzike koja je trajala do raspada SFRJ, a pesme su i danas aktuelne. Da li su aktuelne i zbog nepromenjene ekonomske situacije? Ne znam.

Ali, imam rupu na cipeli... I petogodišnjeg sina učim vanvremenskim hitovima Bore Čorbe: Pekar, lekar, apotekar, Kako je lepo biti glup, Pravila, Pravila, Slušaj sine, Oću majko oću, Danas nema mleka...

Miroslav Zdravković,

Autor „Izvozne strategije” u modelu razvoja do 2020.godine

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Demokratija koju smo uvezli je zamrznuta. Kao kvarljiva roba.

. Iz Kine uvozimo luk. A ono što izvozimo je luk i voda.

. U pretprošlom veku, Evropi smo prodavali svinje. U ovom, svinje prodaju nas.

. Naša knjiga uvoza se zove svaštara.

. Nekad smo imali šljive za izvoz. Sada, samo ispod oka.

. Dve najtanje knjige su hrvatska knjiga povratnika i srpska knjiga izvoza.

. Šlag na tortu su jagode iz Turske.

. I u Kragujevcu nešto se menja: puntorei.

. Naši i izvoznici i uvoznici zavise od crnogorske valute. Od evra.

. Kad Srbin uveze šljivu, to je kao kad Eskim uveze led.

. Eksport-import su strane reči. Ovde se kaže: lud zbunjenog.

Dragutin Minić