Погледај свој БДП, анђеле

У зависности од доба године и личног расположења мењам музику коју као мантру вртим: од Џонија преко Рундека до Боре, Кејва Вејтса, Поукса, Пистолса...

Сад, пошто сам у јубиларној години живота, уз будућност светлу и лепу, ред је да поновим основне макроекономске индексе од те 1971. године.

Упоредио сам податке о бруто домаћем производу (БДП-а), индустријској производњи и реалним зарадама. Баш као да су се заверили да у 2011. години понове реалне вредности из 1971. године. Ал се нису макли даље од почетка. Старији од мене могу доћи до позитивне слике, млађи од мене, у зависности од године рођења имају своје виђење и своју причу. Ја се вртим око нулте тачке.

У 1971. години је вредност БДП-а била на истом нивоу као и данас. Постојала је разлика у структури, много више се производило за извоз и много је мање било услуга. На пример, ишло се до Трста ради маркираних крпица, а сада их има од бувљака до великих тржних центара. Данас имамо десетине нових занимања у услужном сервису која тада нису постојала.

Исти ниво индустријске производње као и тада такође подразумева промењену структуру: много више се производи и троши струје и хране док се много мање производи и извози производа машинске и електро индустрије.

Реалне плате су на нивоу из 1971. године. Тадашњих 1.360 нових динара било је мало више од 200 немачких марака. Иста количина производа могла је да се купи као и данас. Раст реалних зарада до 1979. године гарантовао је материјално сигурно и испуњено детињство. Много је млађих генерација које су у њему закинуте. Реалне зараде су након 2008. године поново кренуле да се смањују, као што су током 80-их, „јер свако плаћа своје рачуне“.

Раст БДП-а и индустријске производње постојао је до 1989. године (Погледај дом свој, анђеле), а економски слом се догодио до 1993. године (Е мој друже загребачки). Од мог пунолетства преко војске до половине студија. Између 1994. и 1989. године као да постоји процеп у времену, као да су протекли векови, толико су се људи променили у понашању, промењени су економски, социјални и други услови.

Мајку сам у сваком погледу исцедио као суву дреновину. Када би, након што јој као студенти узмемо сав новац запитала: а од чега ћу ја да живим, одговорио бих јој „од романтике“. И заиста је било романтично послератно одрастање у материјалној беди уз стабилну перспективу да ће у будућности бити боље. Од глади из 1950. и 1952. године до завршавања факултета средином шездесетих. Ово је суштинска разлика у односу на моју генерацију: вртимо се око нуле.

Након раног детињства наступила је експлозија рок музике која је трајала до распада СФРЈ, а песме су и данас актуелне. Да ли су актуелне и због непромењене економске ситуације? Не знам.

Али, имам рупу на ципели... И петогодишњег сина учим ванвременским хитовима Боре Чорбе: Пекар, лекар, апотекар, Како је лепо бити глуп, Правила, Правила, Слушај сине, Оћу мајко оћу, Данас нема млека...

Мирослав Здравковић,

Аутор „Извозне стратегије” у моделу развоја до 2020.године

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Демократија коју смо увезли је замрзнута. Као кварљива роба.

. Из Кине увозимо лук. А оно што извозимо је лук и вода.

. У претпрошлом веку, Европи смо продавали свиње. У овом, свиње продају нас.

. Наша књига увоза се зове сваштара.

. Некад смо имали шљиве за извоз. Сада, само испод ока.

. Две најтање књиге су хрватска књига повратника и српска књига извоза.

. Шлаг на торту су јагоде из Турске.

. И у Крагујевцу нешто се мења: puntorei.

. Наши и извозници и увозници зависе од црногорске валуте. Од евра.

. Кад Србин увезе шљиву, то је као кад Еским увезе лед.

. Експорт-импорт су стране речи. Овде се каже: луд збуњеног.

Драгутин Минић