Za železnički Koridor 10 potrebne četiri milijarde evra

Za završetak železničkog Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko četiri milijarde evra, a o zajmu se pregovara sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Taj iznos obuhvata radove na oko 750 kilometara pruge i troškove za dokumentaciju i eksproprijaciju, rekao je juče Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu na međunarodnoj konferenciji „Investicije u železnice jugoistočne Evrope”.

Završetak železničkog Koridora 10 u Srbiji podrazumeva elektrificiranu, dvokolosečnu prugu za mešoviti saobraćaj, na kojoj će vozovi moći da se kreću brzinom od 160 kilometara na čas.

– U budućnosti smo otvoreni i za privatne investicije na železnici. Usvajanjem zakona o javno-privatnom partnerstvu stvoriće se uslovi i za takav vid investicija. Terminal za kombinovani saobraćaj u Batajnici, mogao bi da bude prvi od njih. Gradnja bi mogla da počne sledeće godine, uz finansijsku podršku Evropske unije i privatnih investitora – istakao je Lasica.

Izvesno je da će iz ruskog kredita biti finansiran završetak pruge Valjevo–Loznica, deo Beogradskog železničkog čvora, izgradnja tehničko-putničke stanice „Zemun” i drugog koloseka pruge od Pančeva do Beograda. Za finansiranje glavne železničke stanice „Prokop”, prema njegovim rečima, i dalje su zainteresovani Rusi, ali i investitori iz Kuvajta.

Modernizacija pruge, koja uključuje Koridor 10, kako je ocenio Milovan Marković , generalni direktor „Železnica Srbije”, treba da bude završena za osam godina. On je podsetio da je, od oko 4.000 kilometra pruga u Srbiji, samo 7,5 odsto dvokolosečno, a trećina elektrifikovana.

Prema njegovim rečima, završetkom Koridora 10, Srbija će moći da privuče veliki deo robe sa Koridora 4.

Najvažnije da železnice u jugoistočnoj Evropi usklade svoje sisteme i da poboljšaju usluge, naglasio je Harold Hoc iz Austrije, koji predsedava konferencijom. To je važno da bi se korisnicima pružili bolji uslovi i da bi železnica postala konkurentna drumskom saobraćaju.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica smatra da železnica može da opstane bez državnih subvencija.

– Ono u čemu se mi razlikujemo od Evrope je to što smo do sada trošili novac na zarade zaposlenih, dok se subvencije u ostalom delu Evrope, pa i u našem okruženju, na primer u Hrvatskoj, troše na održavanje infrastrukture i regulisanje saobraćaja – istakao je Lasica.

Država će, prema njegovom mišljenju, pretvaranjem javnog preduzeća u akcionarsko društvo, davati više para nego do sada, ali će taj novac imati adresu. On neće više odlaziti za plate zaposlenih u železnici, već za investicije i održavanje železničke infrastrukture.

M. U. A.