I konje ubijaju, zar ne

Ukućani niste uspešno izvršili zadatak i "Veliki brat" je odlučio da vam budžet za sledeću sedmicu umanji za četrdeset odsto. To je kazna zato što ste u paradi mažoretkinja napravili pet grešaka i zbog toga ćete naredne nedelje jesti hleb, krompir i pržena jaja.
Surovost koju ilustruju ove reči i na koju bespogovorno pristaju stanari kuće "Velikog brata" teško se može dovesti u vezu sa tradicionalnim srpskim inatom i slobodarskim duhom. Prkosa, suprotstavljanja nepravdi i odbijanja ponižavajućih naredbi, osobenih za srpske muškarce, u ovoj simulaciji stvarnosti nema, naprotiv, traže se bezuslovna poslušnost i poniznost, jer kažnjava se svako protivljenje volji "Velikog brata".

Šta ove muškarce nagoni da svoj intimni život otkriju milionima gledalaca, da pogaze svoju ljudsku čast i dostojanstvo, ostaće tajna za mnoge od nas. Neko bi mogao reći da postoji stotinu hiljada dobrih razloga, ali pitanja, koja i posle takvog odgovora ostaju, jesu koliko u Srbiji danas vredi sloboda i može li se baš sve kupiti novcem?

– Ova pojava zabavnog karaktera ima za svrhu da odvuče veliki deo populacije od njihovih života i svakodnevnih problema. Moje terapeutsko iskustvo govori da većina stanovništva naše zemlje ima utisak da svoje živote ne drži pod sopstvenom kontrolom i to bi mogao biti jedan od razloga zbog kojeg se ljudi toliko zanimaju za dešavanja u "Velikom bratu" – smatra dr Ivana Aleksić, neuropsihijatar i ističe da je izbegavanje lične odgovornosti na nivou nacije dominantna pojava.

Brz put ka slavi je u Srbiji, još od devedesetih, životni san mladih muškaraca (i ne samo njih) i poriv za učešće u ovoj emisiji možda se krije iza činjenice da stanari kuće Velikog brata dobijaju medijsku pažnju koju svojim kvalitetima inače ne zaslužuju. Miroslav Miki Đuričić, bivši stanar kuće "Velikog brata", postao je svojevrsna medijska ikona i sa naslovnih stranica potisnuo je političare i estradne umetnike. Da nije bilo ovog "rijaliti šoua" u tome sigurno ne bi uspeo.

– Taj momak je možda i postupio zrelo, on je shvatio da mu popularnost ne znači ništa, jer sebe doživljava kao dobrog i vrednog čovek bez obzira na to da li je na televiziji ili ne. Samozaljubljenost kod njega nije prešla umerene okvire, ali se kod drugih učesnika može govoriti o potrebi za egzibicionizmom, ličnoj nesigurnosti i potrebi za dokazivanjem – napominje Aleksićeva.

Ona smatra i da je kulturološki nivo u Srbiji prilično nizak.

– Možemo govoriti o visokom kotiranju socijalnih stereotipa kod nas i o postojanju "palanačkog mentaliteta". Imala sam priliku da gledam hrvatsku verziju "Velikog brata" u kojem se ljudi ponašaju znatno prirodnije od ovdašnjih koji "poziraju" kao da neprestano vode računa o tome "šta će svet reći" – istakla je Aleksićeva i zaključila – "Šta ja tu mogu, to je jače od mene", fraza je koju u svom poslu čujem često, iza nje se zapravo krije nespremnost za preuzimanje odgovornosti i za suočavanje sa samim sobom.