Moldavka hroničar srpske mode

Ako vam se obrati devojka sa fotoaparatom u rukama, na engleskom, negde u centru Beograda, sa pitanjem da li može da vas slika jer ste zanimljivo obučeni, dobijate priliku da zakoračite u beogradsku ulicu stila, onu u virtuelnom svetu, na Internetu.

Dvadesetčetvorogodišnja Ludmila Crigan-Mihajlović se pre dve godine iz rodne Moldavije preselila u Beograd. Da popuni dokolicu u novom gradu, savlada srpski i stekne nove prijatelje, rešila je uz pomoć supruga da pokrene blog.

Intimno zainteresovana za svet dizajna, uređenje enterijera i estetiku, pokrenula je blog www.creamylife.com. Ali, zapazivši da su Beograđani lepo obučeni, i sama poput vršnjakinja uvek raspoložena da sazna šta je trend, januara 2010. pokrenula je i blog o uličnoj modi www.belgradstreetstyle.com. Devojka, kojoj su profesija brojke i rad u kancelariji, vikendom šeta gradom i fotografiše one za koje smatra da su autentični i koji prihvate molbu da za trenutak postanu ulični manekeni.

Koliko vremena dnevno je potrebno za vođenje dva bloga?

Fotografišem samo vikendom kada sam slobodna. Za modni blog mi je potrebno 30 minuta jer postavljam i kratak tekst. Blogu o dizajnu posvećujem više vremena. Na primer, pre neki dan sam dva sata tražila slike, razmišljala šta da napišem, ali jednostavno nisam imala inspiraciju i... Ostalo je prazno polje.

Šta poručujete onima koji razmišljaju da pokrenu dnevnik na Internetu?

Neka obavezno počnu. Stizali su mi mejlovi sa pitanjima: da li je teško, zašto to radim... Iskreno odgovaram da je nekad teško, ali da pruža veliko zadovoljstvo. Upravo ti mejlovi koji stižu iz Amerike, Argentine, država Balkana su potvrda da je ovo što radim dobro.

Kako su obučeni Beograđani?

Mnogo je lepih i sređenih devojaka i mladića, a ja tražim one koji se razlikuju. Čini mi se da su devojke pomalo slične. Ali, nisu one krive. U prodavnicama su uglavnom iste stvari pa je teško naći nešto autentično.

Ima li više onih koji pristaju ili onih koji odbijaju da Vam poziraju?

Prvog dana, kada još blog nije bio ni postavljen, zaustavila sam tri devojke obučene jako neobično. I odbile su da ih fotografišem. Bila sam tužna! Nisam posustala. Polovina onih kojima priđem pristaju. Ponekad, ako neko stvarno ima neobičnu odevnu kombinaciju, moram baš da se potrudim. Obraćam se na engleskom jer srpski mi još nije dobar a i da ne bi pomislili da delim reklame ili radim anketu (osmeh).

U čemu se Vi najbolje osećate? Pratite li trendove?

Kao i sve devojke, volim da znam šta je moderno. Ipak, nisam žrtva mode. Oblačim se u zavisnosti od raspoloženja. Volim suknje, trenerke, jarke boje ...

----------------------------------------------------------

Kišinjev–Beograd

U Moldaviji je Ludmila bila u aprilu.

– Tek sada sam primetila koliko su ljudi različito obučeni ovde i tamo. Svi su me pitali kako sam se navikla na Beograd. Nije mi bilo teško jer su dve zemlje slične. U Beogradu nisam imala ružnih iskustava zato što sam stranac – kaže mlada blogerka.

Svako znanje je dobrodošlo

Pre pokretanja bloga Ludmila nije mnogo znala o fotografiji. Najpre je sama savladala program za obradu fotografija – fotošop. Nedavno je sebi priuštila bolji aparat. Samouka je bila i prilikom savlađivanja srpskog. Prati modne blogove devojaka iz Srbije sa kojima se već upoznala i postala sa nekima od njih i prijateljica. Jedina zamerka i ono na šta ne može da se navikne u Beogradu jesu saobraćajne gužve.