Igor Mandić na Mesecu

Ljudi sve više vole krokodile, naročito ove „naške”, načitane, subverzivne, ponikle sa domaćeg i bivšeg domaćeg plodnog tla. Bar kada je reč o literarnom festivalu nazvanom ukratko po ovoj grozomornoj životinji, koji se u celosti zove – „Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju”, i koji se u Beogradu održava ovih dana. Tačnije od 16. do 18. juna.

Već prvo veče održano ovoga četvrtka, i to slučajno ispred bivšeg Muzeja 25. maj, („Krokodil” se do sada održavao i zimi, pa i u inostranstvu, imao čak zapažen nastup u martu na Salonu knjiga u Lajpcigu), pokazalo je da različitost i dinamika u pristupu književnim večerima, kojima teže organizatori, uvek deluju. Ne samo zbog mladih autora: Gorana Vojnovića (Ljubljana), Barbi Marković (Beč), Aleksandra Stankovića (Zagreb), Saše Ilića (Beograd), koji bez dlake na jeziku, a često i đonom u vrata, progovaraju o teškim, bolnim i smešnim stvarima vezanim za prošlost i sadašnjost ovog dela Balkana, već i zbog privlačnog„šou-program” pristupa voditeljskog tandema – Ivan Bevc i Kruno Lokotar.

Iako je za muziku bio zadužen Kralj Čačka, literarni „lider” večeri svakako je bio Svetislav Basara, koji je čitao odlomak iz svog romana „Početak bune protiv dahija” na kraju, kao šlag na torti. Mnogim mlađim „krokodilcima” Basara je bio i ostao uzor po beskompromisnoj kritičnosti. Na zadirkivanja voditelja stidljivo je priznao da je sticajem različitih okolnosti poznanik nekih političara, kao i prethodnih predsednika.

Poznat po tome što može odmah da „namiriše” čefure, takozvane doseljenike iz bivše SFRJ u Sloveniju, i da brzo proizvede aferu oko svoje knjige „Južnjaci, marš!” koja ga je učinila zanimljivijim od dobitnika Pulicerove nagrade, Goran Vojnović je podjednako dobro govorio na sva tri srpskohrvatska jezika. Dokazujući da se na svim tim govornim područjima isto psuje kada je reč o policiji, Vojnović je izrazio doličnu meru subverzivnosti, zbog koje pre par godina umalo nije završio u zatvoru. Sve zbog kritičkog odnosa prema toj policiji. Stvar se dobro završila posle intervencije neobično obrazovane ministarke unutrašnjih poslova. Ovaj momak i „filmski radnik”, visine dostojne centra u basketu, naterao je slovenačke policajce da čitaju, i da „revidiraju” stavove, a šoviniste da se zamisle!

U sve zanimljivijem, opuštenom, poetskom izdanju oduševljenje publike izazvao je nonšalantni i autokritički nastup poznatog hrvatskog novinara Aleksandra Stankovića.

– U matičnoj kući su mi pre dve godine smanjili platu, i pošto otplaćujem stambeni kredit, morao sam da nadoknadim taj gubitak pisanjem poezije, o svojim umetničkim motivima posvedočio je Stanković – pesnik.

Pored novopečenog očinstva, koje je snažan motiv, Stanković je pročitao upečatljive pesme, nastajale pod uticajem i njegove druge ličnosti – žurnaliste. Kada ga je, na primer, jedna gledateljka optužila rečima: „Sram vas bilo, ponašate se kao jedan četnik, a uskoro ćete postati otac”, odgovorio joj je jednom od replika iz filma „Pad Italije” – „Pa i četnici su porodični ljudi”. Pored četnika, Srba i Hrvata, tematsko-motivska srž Stankovićeve poezije nalazi se i u nežnom odnosu prema Jadranki Kosor, koja ga je svojevremeno vozila u „škodi favorit”. U pesmi „Igor Mandić na Mesecu” na javnoj proslavi rođendana ovog svestranog i poznatog stvaraoca, Stanković je upitao: „Gde će ti duša, Igore Mandiću, kada Slavicu varaš sa Skarlet Johanson, izjavljuješ da su Srbi i Hrvati braća, a naciju bi prevario i po deset puta dnevno?”

Gotovo ganut, Stanković je na kraju izjavio da mu je ova beogradska promocija bila najbrojnija, veća i od one na koju je smišljeno pozvao Severinu…

Jedina dama večeri Barbi Marković pročitala je sjajnu priču, a Saša Ilić podsetio je na svoj uzbudljivi roman, po žanru politički triler, „Pad Kolumbije”, povodom kojeg je često čitao stare „Politike”. I tako, dok se negde u daljini čuo žablji kreket, „Krokodil” je slobodno išetao u letnju noć Beograda, da pomrsi svekolike račune, što će učiniti i večeras uz Renata Baretića (Split), Balšu Brkovića (Podgorica), Miloša Živanovića (Beograd), Vladu Bulića (Zagreb), i uz muziku Goribora.

Marina Vulićević