Bez straha od grešaka

RAČUNARI U LINGVISTICI (1)

Magistar Milorad Simić, dugogodišnji je saradnik Instituta za srpski jezik SANU, urednik Rečnika SANU, autor i finansijer brojnih programa i digitalnih projekata. Bavi se leksikografijom, dijalektologijom, pravopisnom problematikom i primenom računara u lingvistici. Vlasnik je agencije Srbosof.

Kako ste počeli da se bavite informatikom?

Iako sam po profesiji klasični filolog, na poziv grafičara iz „Politike” i „Borbe” – preko Vukove zadužbine i Instituta za srpski jezik – prihvatio sam da sastavim pravila (algoritam) za podelu srpskih reči na slogove. Nacrt tih pravila načinio sam još kao student Filološkog fakulteta 1972. godine, na marginama gramatike, 23 godine ranije, kada uopšte nisam znao ni za algoritme, ni za računare. Doradom tih pravila nastao je RAS, kamen-temeljac programskog paketa RAS. Za njim je došao korektor, rezultat četvorogodišnjeg filološkog rada, sa respektivnom bazom od 2.300.000 oblika, koji obavlja pravopisno-daktilografsku proveru otkucanog teksta. Na kraju, ovim programima pridodat je i konvertor. Ova tri programa čine jedinstven programski paket, koji služi za profesionalnu obradu teksta i poslovnu prepisku u Mikrosoftovom okruženju (u Vordu 7–2010).

U čemu je značaj ovog paketa?

Ovaj paket, kakav imaju svi kulturni narodi, omogućuje korisniku da mirno i opušteno, bez straha od grešaka, na računaru napiše poslovno pismo, novinski prilog, naučni rad, knjigu, školski temat, diplomski ili seminarski rad. Zahvaljujući ovom paketu, priprema teksta je olakšana i ubrzana, po nekima i 50 odsto. Prelom teksta je automatizovan, estetski izgled teksta doveden je na zavidan, svetski nivo, a smanjen je broj slovnih grešaka i broj korektura, kao i potrošnja papira. Pored praktičnog značaja, Programski paket RAS uvodi nas u pismenost trećeg milenijuma, pomaže nam da uobličimo i standardizujemo naš jezički izraz, da sačuvamo od rastakanja i gubljenja srpski jezik i pismo. Zapitajmo se zašto Srbi, ma gde živeli, ne bi pisali i govorili istim srpskim jezikom. Dobri jezički programi i digitalne tehnologije su naša poslednja šansa.

Ko sve može da koristi Programski paket RAS?

Programski paket RAS koristi se na nekoliko hiljada računara, i to pre svega u izdavačko-grafičkim kućama, brojnim naučnim i kulturnim institucijama, a kupac je i Zavod za informatiku i internet Republike Srbije za sve republičke organe, organizacije i lokalnu samoupravu. Praktično, RAS je nezvanični srpski informatički standard, i najbolje bi bilo da što je moguće pre postane i softver u javnom vlasništvu.

Objavili ste i Pravopisni rečnik srpskog jezika?

Već po objavljivanju korektora iz Programskog paketa RAS osećala se potreba za prikladnim pravopisnim rečnikom, koji bi korisniku služio kao izvor informacija o pojedinim rečima i oblicima. Najnovije raslojavanje srpske pravopisne norme učinilo je ovaj rečnik još aktuelnijim. Posle dugogodišnjeg rada, kulturnoj javnosti stavljamo na raspolaganje i ovaj proizvod. Pravopisni rečnik srpskog jezika urađen je na osnovu Rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti i Rečnika Matice srpske i postojeće pravopisne literature (Pravopisa iz 1960, 1993. i 2010), kao i jednog broja terenskih anketa koje pokrivaju celu teritoriju srpskoga jezika. Rečnik ima oko 123.000 detaljno obrađenih i akcentovanih reči i mogućnost dodavanja novih reči, koje će proizvođač softvera ažurirati i besplatno dostavljati kupcima.

U predgovoru Pravopisnog rečnika doneli smo načelne principe po kojima je rađen Rečnik, kao i pravila kojih se srpska pravopisna norma držala u pisanju složenica, polusloženica, pri pisanju velikog slova i rastavljenog i sastavljenog pisanja reči. U jednom broju slučajeva gde su naša pravopisna rešenja drugačija, u produžetku, posle znaka ♦, davali smo rešenja iz prethodnih pravopisa i rečnika, katkad sa komentarima, tako da naš Pravopisni rečnik predstavlja istorijat srpske pravopisne prakse i solidnu osnovu za moderan i na nauci zasnovan pravopis.

Sutra: Rečnik uz zavijanje sirena