Napred-nazad u odnosima Balkana i EU

London – Zapadni Balkan se kreće jedan korak napred, dva pozadi. Hrvatska korača napred, dobivši zvanično odobrenje da postane 28. članica Evropske unije, verovatno sredinom 2013. godine. Ali nešto južnije situacija je potpuno drugačija. Makedonija podiže ogromnu bronzanu statuu Aleksandra Velikog čime će garantovano izgubiti prijatelje i simpatije, a Albanija se upetljala u naizgled beskonačnu političku krizu.

Ove godine Makedonija obeležava 20 godina od sticanja nezavisnosti i početka konflikta sa Grčkom. Grci kažu da samo ime Makedonija podrazumeva teritorijalne pretenzije na deo Grčke. U najnovijom fazi spora Grčka je blokirala napredovanje Makedonije ka pridruživanju NATO-u ili EU. U martu je Međunarodni sud pravde započeo sudski postupak koji je pokrenula Makedonija zbog protivljenja Grčke nastojanjima Makedonije da postane članica NATO-a.

Makedonija je stekla brojne simpatije zbog svoje pozicije. Kada su Makedonci saopštili da planiraju da podignu spomenik Aleksandru Velikom u centru Skoplja, mnogi su u tom videli šalu s ciljem da se razbesne Grci koji Aleksandra smatraju centralnom figurom svoje istorije i kulture. Ali, to nije bio slučaj. Delovi izliveni u Italiji su upravo stigli – i u naredne dve nedelje statua će biti postavljena. Evropski zvaničnici su očajni. Ali ne i makedonski premijer Nikola Gruevski.

Za sada je imao koristi od takvih populističkih poteza, o čemu svedoči i laka pobeda na opštim izborima 5. juna. Ali, može li on da pokrene posustali proces pridruživanja Evropskoj uniji, što je najbolji način da stvori poverenje i dovede strane investitore kako bi se otvorila nova radna mesta?

Albanija je politički paralisana od spornih izbora u junu 2009. godine. Situacija postaje sve gora. Evrokrate se podsmevaju govoreći da Albanci ne mogu da održe čak ni lokalne izbore, a da nešto ne krene naopako. Edi Rama, lider opozicionih socijalista, gradonačelnik je Tirane od 2000. godine. Kada su glasovi izbrojani posle izbora 8. maja, ispostavilo se da je Rama pobedio sa deset glasova više.

Ne tako brzo, poručile su izborne vlasti. Neki ljudi su ubacili svoje listiće u pogrešnu kutiju, zapravo, kandidat vladajuće Demokratske partije ima prednost od 81 glasa. „Želimo da se izbroji svaki glas”, insistira Aldo Bumci iz Demokratske partije.

Rama uzvraća da su se izborna pravila promenila tokom prebrojavanja i da je u kutijama bilo više listića nego glasača. Pet nedelja kasnije spor i dalje nije rešen. Nažalost, uzdiše Edit Hardži, zamenica ministra spoljnih poslova, ovo znači da je proces integracije sa EU takođe zastao.