Od porodičnih do kolektivnih epidemija

Najčešći put širenja crevnih zaraznih bolesti je direktni kontakt preko prljavih ruku pa se ove bolesti zovu i „bolesti prljavih ruku”. Prljavim rukama kontaminiraju se hrana, voda, predmeti u okruženju.

Osetljivost na crevne zarazne bolesti je opšta. Rasprostranjene su u čitavom svetu, a najviše u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Međutim,ova epidemiološka karakteristika se donekle promenila, pa imamo podatke o mnogimepidemijama u veoma razvijenim zemljama, kao što jeaktuelnaepidemijau Nemačkoj. To je posledica činjeniceda se, u nedostatku vremena,sve više ljudi odlučujeza kolektivni način ishrane, pa i najmanji prekid lanca bezbedne proizvodnje hrane može dovesti do epidemije velikih razmera, za razliku od malih tzv. porodičnih epidemija, kadasu zaraženim namirnicama izloženi samo članovi domaćinstva.

Kao što čovek na izvesne mikroorganizme može steći otpornost, tako se i bakterije za opstanak bore različitim sredstvima, pai preuzimanjemgenetskog materijala od drugih patogenijih sojeva čime postaju otpornije na uobičajenu antibiotsku terapiju, a čovek postaje osetljiviji jer nije imao priliku da se sa ovim bakterijama često susreće i na taj način razvije određeni imunitet.

Trovanjehranom je u najvećem broju slučajeva posledica kontaminacije hrane prljavim rukama, a ređi su slučajevi da hrana inicijalno bude zaražena u toku uzgajanja i rasta zbogkorišćenja stajskog đubriva ili nepravilnog skladištenja.

Osnovnameraprevencije crevnih zaraznih bolesti je presecanje puteva širenja, a to se postiže:

– higijenskom dispozicijom ljudskih i životinjskih sekreta i drugih otpadnih materija

– korišćenjem higijenski bezbedne vode kako za piće, tako i za ličnu higijenu i pripremu namirnica

– redovnimpranjemruku sapunom i vodom, naročito nakon upotrebe toaleta i prilikom pripreme hrane

– upotrebom svežih namirnica i,ukoliko se radi o namirnicama koje se jedu sirove,temeljnimpranjempre korišćenja

– pravilnimčuvanjemnamirnicašto podrazumeva da se izbegava kontakt svežih i termički obrađenih namirnica, da se tako odvojene i zaštićene poklopcima čuvaju u frižideru

– temeljnomtermičkomobradomnamirnica

– higijenom radnih površina i pribora koji se koristi prilikom pripreme namirnica

– čuvanjemnamirnica od kontakta sa insektima i glodarima

Pojavom vesti o nekoj „novoj bakteriji”, koja u većini slučajeva predstavlja samo soj bakterije koji se ređe susreće, zaboravljamo na veliki broj drugih crevnih zaraznih bolesti kao što su: salmoneloze, stafilokokna trovanja hranom, zarazna oboljenja izazvanašigelama. Brojne su i virusne crevne zaraze,kao što suzarazna žutica, dečja paraliza, meningitisi za koje suglavni putprenosa prljave ruke kao i oboljenja koja izazivaju paraziti.

U letnjim mesecima treba voditi računa i omestima na kojima se kupamo, naročito ako koristimo divlja kupališta gde u okolini ima domaćih životinja. Neophodno je posebnu pažnju posvetiti maloj deci koja nemaju razvijene higijenske navike pačesto stavljaju rukeu usta. Treba voditi računa o mestima na kojima se igraju, jer bazeni s peskom mogu biti izvor zaraze zbog nesavesnih vlasnika kućnih ljubimaca.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, poučestalosti, u poslednjih pet godina odmah iza respiratornih infekcija su crevne zarazne bolesti, a u epidemijama najčešći put prenosa je bio kontakt.

U poslednje dve godine beležimo najmanju stopu obolevanja u odnosu na petogodišnji period i ona iznosi oko 240 obolelih na 100.000 stanovnika, što je znatno manje u odnosu na 2006, 2007.i 2008. godinu kada je broj obolelih od crevnih zaraznih bolesti bio i preko 350 obolelih na 100.000 stanovnika. Najveći broj crevnih zaraznih bolesti registruje se u letnjim i ranim jesenjim mesecima.

*Epidemiolog, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut”