Од породичних до колективних епидемија

Најчешћи пут ширења цревних заразних болести је директни контакт преко прљавих руку па се ове болести зову и „болести прљавих руку”. Прљавим рукама контаминирају се храна, вода, предмети у окружењу.

Осетљивост на цревне заразне болести је општа. Распрострањене су у читавом свету, а највише у неразвијеним земљама и земљама у развоју. Међутим,ова епидемиолошка карактеристика се донекле променила, па имамо податке о многимепидемијама у веома развијеним земљама, као што јеактуелнаепидемијау Немачкој. То је последица чињеницеда се, у недостатку времена,све више људи одлучујеза колективни начин исхране, па и најмањи прекид ланца безбедне производње хране може довести до епидемије великих размера, за разлику од малих тзв. породичних епидемија, кадасу зараженим намирницама изложени само чланови домаћинства.

Као што човек на извесне микроорганизме може стећи отпорност, тако се и бактерије за опстанак боре различитим средствима, паи преузимањемгенетског материјала од других патогенијих сојева чиме постају отпорније на уобичајену антибиотску терапију, а човек постаје осетљивији јер није имао прилику да се са овим бактеријама често сусреће и на тај начин развије одређени имунитет.

Тровањехраном је у највећем броју случајева последица контаминације хране прљавим рукама, а ређи су случајеви да храна иницијално буде заражена у току узгајања и раста збогкоришћења стајског ђубрива или неправилног складиштења.

Основнамерапревенције цревних заразних болести је пресецање путева ширења, а то се постиже:

– хигијенском диспозицијом људских и животињских секрета и других отпадних материја

– коришћењем хигијенски безбедне воде како за пиће, тако и за личну хигијену и припрему намирница

– редовнимпрањемруку сапуном и водом, нарочито након употребе тоалета и приликом припреме хране

– употребом свежих намирница и,уколико се ради о намирницама које се једу сирове,темељнимпрањемпре коришћења

– правилнимчувањемнамирницашто подразумева да се избегава контакт свежих и термички обрађених намирница, да се тако одвојене и заштићене поклопцима чувају у фрижидеру

– темељномтермичкомобрадомнамирница

– хигијеном радних површина и прибора који се користи приликом припреме намирница

– чувањемнамирница од контакта са инсектима и глодарима

Појавом вести о некој „новој бактерији”, која у већини случајева представља само сој бактерије који се ређе сусреће, заборављамо на велики број других цревних заразних болести као што су: салмонелозе, стафилококна тровања храном, заразна обољења изазванашигелама. Бројне су и вирусне цревне заразе,као што сузаразна жутица, дечја парализа, менингитиси за које суглавни путпреноса прљаве руке као и обољења која изазивају паразити.

У летњим месецима треба водити рачуна и оместима на којима се купамо, нарочито ако користимо дивља купалишта где у околини има домаћих животиња. Неопходно је посебну пажњу посветити малој деци која немају развијене хигијенске навике пачесто стављају рукеу уста. Треба водити рачуна о местима на којима се играју, јер базени с песком могу бити извор заразе због несавесних власника кућних љубимаца.

Према подацима Института за јавно здравље Србије, поучесталости, у последњих пет година одмах иза респираторних инфекција су цревне заразне болести, а у епидемијама најчешћи пут преноса је био контакт.

У последње две године бележимо најмању стопу оболевања у односу на петогодишњи период и она износи око 240 оболелих на 100.000 становника, што је знатно мање у односу на 2006, 2007.и 2008. годину када је број оболелих од цревних заразних болести био и преко 350 оболелих на 100.000 становника. Највећи број цревних заразних болести региструје се у летњим и раним јесењим месецима.

*Епидемиолог, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут”