Đubriva – potrebna i rizična

Srbija ima sve uslove za proizvodnju kvalitetne i zdrave hrane, pre svega zbog veoma male primene hemijskih sredstava (pesticida i đubriva).

Ministarstvo poljoprivrede je pretprošle godine donelo zakon i na osnovu toga pravilnik o kvalitetu sredstava za ishranu biljaka koji dozvoljava promet i upotreburazličitih vrsta đubriva. Pored neorganskih, mineralnih (azotna, fosforna i dr.),i klasičnih organskih (stajnjaci, komposti i dr.), sada proizvođači imaju pravo i na upotrebu drugih organskih đubriva, to jest đubriva biljnog i životinjskog porekla koja se uvoze iz nekih zemalja EU.

Rizici od upotrebe mineralnih đubriva na kvalitet hrane postoje, ali pre svega ako se primenjuju nepravilno i u većim količinama od propisanih. Povećane količine nitratnog azota i drugih štetnih materija koje obično prate neka mineralna đubriva (teški metali, prirodni radionukleidi), u većim količinama mogu da budu čak i kancerogeni i ozbiljno mogu da ugroze kvalitet biljnih proizvoda.

Iako je Srbija, u proseku, na samom dnu lestvice evropskih zemalja po potrošnji mineralnih đubriva, na malom delu površina,u intenzivnoj proizvodnji (u plastenicima i dr.) i ovde sečesto koriste znatno veće količine od stvarnih potreba.Zbog toga jeu nekim slučajevima dolazilo i do pojave fizioloških oboljenja pa i sušenja biljaka na velikimpovršinama. Na primer, pre nekoliko godina malina se kod nas na nekim parcelama sušila i zbog nekontrolisane primene prevelikih količina različitih vrsta đubriva (kako organskih tako i mineralnih). Isto tako, u proizvodnji krompira na nekim površinama primenjuju se nepotrebno velike količine đubriva, ali zbog toga se na ovim zasadima nisu uočavala fiziološka oboljenja jer je krompir otporan na visoke koncentracije soli, a to je uticalona kvalitet krtola krompira koji jedemo. Bilo je slučajeva da su u krompiru nađene povećane količine opasnog i kancerogenog teškog metala kadmijuma. U proizvodnji krastavca i posebno lisnatog povrća (spanaća, salate, kupusa, blitve i dr.) često suutvrđivane nekoliko puta veće količine nekih štetnih elemenata,a posebno nitratnog azota. Ova pojava je moguća zatošto je reč opovrću kojeraste uz samu površinu zemlje i biljka najčešće ne može da fotosintezom preradi nepotrebno unet višak nitratnog azota.

I organska đubriva, koja se proizvode od biljnih, a posebno životinjskih ostataka, takođe, mogu da budu rizična, kako hemijski, tako i zbog sadržaja nekih štetnih bakterija (ešerihija, salmonela, pseudomonasa i dr.) koje se nalaze u ovim đubrivima ako su proizvedena od zaraženih životinja i nisu dovoljno sterilisana. Isto tako, i do sada primenjivana klasična organska đubriva tipa stajnjaka (posebno osoka i tečni stajnjak i,često,fekalne vode iz septičkih jama) mogu da izazovu mikrobiološku kontaminaciju,posebno lisnatog povrća ako se primenjuju neposredno pred setvu i sadnju, a naročitou prihranjivanju (kada se poliva i list),što nije redak slučaj kod našihproizvođača.

Nova organska đubriva koja se poslednjih godina u mnogim zemljama EU proizvode tako što se životinjski ostaci u fabrikama fermentišu, prosušuju, melju, sterilišu i granulišu,mogu se sada, u skladu sa važećim pravilnikom, puštati u promet i u našoj zemlji. Međutim, akoova đubriva nisu na odgovarajući način sterilisana, i najmanja količina biće dovoljna za kontaminaciju, pre svega povrća, jer mnoge štetne bakterije,pa i one tipa ešerihije koli,mogu se naneti na list a i uvući preko korena i stabla (po najnovijim svetskim istraživanjima) u list i uplod.

I ja kad odem na pijacu nekad ,,naivno” pitam prodavca: ,,Kako uspevate tako dobru salatu (ili kupus) da proizvedete”, a on kaže: ,,Samo sam izbacio veštak (mineralno đubrivo)”. ,,Pa od čega su vam ovakve glavice”? ,,Ja samo dobro prelijem zemljište– pođubrim osokom i ničim više ne đubrim”.

Pored neadekvatnog đubrenja, kontaminacija, posebno povrća, može doći i iz prljavih voda za navodnjavanje.

Poljoprivrednike bi trebalo edukovati opravilnoj upotrebi svih vrsta đubriva. Onibi trebaloda imajubar osnovna znanja o izboru vrsta, određivanju količinei načinu primene đubriva na osnovu stanja plodnosti zemljišta i zahteva gajenih vrsta biljaka. Samo takvim radom proizvođači će svesti pomenuterizike u vezi saproizvodnjomkvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane na najmanju meru.

*Profesor Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta