Politička ofanziva ekstremne desnice

Plan kontinentalnih ultradesničara o osvajanju primata na panevropskom i nacionalnim „političkim platformama” dobija ovih dana konkretne oblike. Pod dirigentskom palicom vođe austrijskih slobodara, reformisanog neonaciste (u mladosti osuđivan kao neonacistički aktivista) Hajnca Kristijana Štrahea, političkom Evropom (unutar i izvan granica EU) upravljali bi slobodari – stranke ekstremno desničarskog opredeljenja, okupljene oko novoosnovanog „Slobodarskog pokreta Evrope”.

Tom pokretu je minule nedelje, podsećanja radi, pristupila i Srpska napredna stranke. Odgovarajući dokument, takozvani Pakt o saradnji, prošle srede je potpisao u ime stranke lično Tomislav Nikolić.

O važnosti koju su tom događaju pripisali domaćin Štrahe i „dobrodošli gost” Nikolić moglo bi se raspravljati, ali činjenice i indicije ukazuju na daleko dublji smisao i veći značaj od zbližavanja dve stranke iz dve male evropske države. Oko „Slobodarskog pokreta Evrope” trebalo bi da se okupe sve značajnije parlamentarne stranke koje u svojim statutima zastupaju stavove o suverenosti nacionalnih država u okvirnoj evropskoj zajednici otadžbina.

Pristanak, u načelu, navodno su već dali italijanska Liga za sever, francuski Nacionalni front, belgijski Falms belang (Flamanska stvar), mađarski vladajući Fides...

Ideja, naravno, nije sasvim nova. Medijski analitičari, ali i takozvani komentatori u odeljenjima za praćenje javnih događanja u tajnim i državnim policijama srednje Evrope minulih meseci su učestalo upozoravali na ovakav razvoj. Novo je, međutim, da je postojanje plana i rezultate „napredovanja ka ostvarenju cilja” zvanično obelodanio – predodređeni vođa pokreta Hajnc Kristijan Štrahe. U završnom govoru pred delegatima stranačkog kongresa, održanog minulog vikenda, najavio je bitku do poslednje kapi znoja – za zauzimanje čelnih pozicija na evropskoj (političkoj) sceni: „Moramo (op)stati kao motor obnove otadžbinskih i evropskih shvatanja.”

Daleko zanimljiviji od zbijanja redova ekstremne desnice jeste istorijat ideje o objedinjenju ekstremno desnih, naravno demokratski reformisanih stranaka Evrope i o autorima plana za pokretanje konkretne, kako evropski komentatori ističu – prolećne ofanzive.

Javnosti je odnedavno poznato da se zasluge za uspon Štrahea u političara nacionalnoaustrijskog i evropskog formata pripisuju ruskom multimilijarderu Olegu Deripaski. On je, samovoljno, ili po nalogu, kako se pretpostavlja, finansijski podržao Štrahea i omogućio mu da otcepi slobodare od najužeg kruga pristalica nekadašnjeg šefa Jerga Hajdera. Potom je, slučajno ili s namerom, dobio i podršku svih onih evropskih desničarskih stranaka i strančica, za koje se sumnjalo da dobar deo partijskog budžeta popunjavaju donacijama iz Rusije...

Ovog proleća kucnuo je čas za akciju. Bilo je to potkraj aprila, kada su danski narodnjaci, neprijateljski nastrojeni prema Moskvi, pokrenuli inicijativu za obnavljanje neuspelog projekta prvog zajedničkog pokreta ekstremne desnice Evrope „Identitet – tradicija – suverenitet”, osnovanog 2007. godine.

Na scenu je stupio Štrahe, mobilišući srodne stranke srednje Evrope. Najpre je, na njegovu inicijativu, održan tajni sastanak u italijanskim Dolomitima na kojem su učestvovali čelnici većine poznatih stranaka ekstremne desnice. Organizator i domaćin tog sastanka bila je italijanska Liga za sever, a gostujući učesnici stranački lideri od Mađarske preko Austrije, Italije, Francuske i Belgije do Velike Britanije.

Kakvi su dogovori postignuti nije saopšteno. Štaviše, iz kabineta za odnose sa javnošću stizale su kontradiktorne izjave. Italijani su kovali slavospeve, Francuzi su poricali učešće, Austrijanci su isticali značaj dogovora „čiji se detalji još ne smeju izneti pred javnost”.

Po završetku sastanka u Dolomitima (za koji austrijska državna policija tvrdi da je nazvan „Tajnom konstitucionom sednicom”, po ugledu na Tajnu večeru) Hajnc Kristijan Štrahe nije se vraćao u Austriju već se direktno zaputio u radnu posetu Rusiji – na poziv Jedinstvene Rusije, vladajuće partije premijera Vladimira Putina.

„Opremljen direktivama i neophodnim finansijskim sredstvima za ostvarenje zacrtanih ciljeva, Štrahe od majskih dana krstari Evropom u misiji ujedinjenja”, kaže izvor u bečkoj centrali ustavobranitelja.

Tek nedavno je evropska štampa posvetila pažnju tajnom sastanku Hajnca Kristijana Štrahea i vođe francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen u Strazburu: politički sagovornici ne samo da su otkriveni na „konspirativnom sastanku”, već je medijima pošlo za rukom da saznaju sadržaj razgovora – kako osvojiti politički primat u Evropi. Zli jezici, ali oni iz redova tajne policije, tvrde da je sastanak razotkriven s namerom – upravo od onih koji su u njemu učestvovali. Ne čudi, dakle, da su otkriveni, potom, održali konferenciju za štampu i dali signal srodnim partijama i pokretima – „kucnuo je čas za akciju”.