Radom i molitvom protiv droge

Red, rad i molitva – na ovim principima organizovani su dani 150 mladih koji se leče od bolesti zavisnosti u jednoj od šest kuća pri crkvenom projektu „Zemlja živih”, kaže za naš list episkop jegarski Porfirije povodom memoranduma o saradnji u lečenju bolesti zavisnosti koji su potpisali patrijarh srpski Irinej i Zoran Stanković, ministar zdravlja. Potpisivanjem ovog dokumenta, prema mišljenju episkopa, lečenje od bolesti zavisnosti kroz terapijsku zajednicu dobilo je legitimitet i zvaničnu podršku.

Otac Branko Ćurčin, duhovnik zajednice „Zemlja živih”, koja postoji od 2005. godine, kaže da se od 63 štićenika koji su kod njih prošli ceo ciklus lečenja samo dvoje vratilo narkoticima. Isto to je učinilo 83 odsto onih koji su u njihovoj zajednici boravili samo godinu danu. Čak 90 zavisnika je, po završetku lečenja, našlo posao. Eventualno ozdravljenje, objašnjava naš sagovornik, kontrolišu psiholog, duhovnik zajednice i vaspitač.

Svi koji žele da stupe u „Zemlju živih” moraju da budu „čisti”, tačnije da prođu detoksikaciju u nekoj od zdravstvenih ustanova. Dolazak je dobrovoljan, a oni koji odustanu ne mogu više da se vrate.

– Ne može svima da pomogne ovaj način lečenja, ali veoma je važna dobra volja zavisnika da izađe iz „začaranog kruga” – kaže otac Branko i dodaje da lekari iz zdravstvenih ustanova koji se bave bolestima zavisnosti sada mogu da upute pacijente u ove terapijske zajednice.

Štićenici se leče kroz psihoterapiju uz molitve, razgovore, radionice, radne i lične obaveze. Insistira se na zdravom životu, poretku i redu.

– Ukoliko je neko neodgovoran, njegova lična obaveza je da svako veče ustane i kaže na koji način je pobedio svoju neodgovornost. Nekomunikativni moraju da pričaju sa braćom – objašnjava otac Branko.

Polovina zavisnika, po dolasku u terapijsku zajednicu, odustaje od lečenja, a četvrti mesec je najkritičniji.

– U tom periodu oni se suočavaju sami sa sobom i razmišljaju o tome kome su sve naudili. Mnoge od njih hvata panika i, nažalost, vraćaju se starom načinu života – ističe naš sagovornik.

Lečenje traje između dve i tri godine, a najteže se leče zavisnici od sintetičkih droga kao što je LSD. Takođe, iskustvo pokazuje da, kako kaže otac Ćurčin, „žena teže ulazi u porok, ali teže i iz njega izlazi”. Lečenje žena od bolesti zavisnosti traje duže, a dvadesetak pripadnica ženskog pola spas od droge potražilo je u zajednici u Bačkom Petrovom Selu, jedinom ženskom centru ovog tipa u našoj zemlji.

Kuće u kojima su smešteni štićeni nalaze se u Vilovu, Krčedinu, Vitkovcu, Čeneju i Lazarevcu, a u pripremi je prihvatilište kod Čačka. Uskoro će pod okrilje „Zemlje živih” ući i sporno prihvatilište pri manastiru Crna Reka u kojem trenutno spas od droge traži 72 štićenika.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, podršku zajednici „Zemlja živih” trenutno pružaju, između ostalih, po jedan neuropsihijatar, urolog, defektolog i kardiohirurg, kao i po dva psihijatra, psihologa i lekara opšte prakse. Lekari u ovim prihvatilištima u periodu od po nekoliko meseci kontrolišu krvnu sliku, zube i kožu pacijenata koji su pod nadzorom psihijatara iz obližnjih lokalnih bolnica.

Ciljevi saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i potpisivanja memoranduma, kako kažu u pomenutom ministarstvu, jesu vršnjačka edukacija o štetnosti droga, vraćanje osećanja odgovornosti, samopouzdanja i izgradnja ličnosti zavisnika u duhu hrišćanskih vrlina.

Jelena Popadić

-----------------------------------------------------------

Umire jedan zavisnik dnevno

U Srbiji ima između 70.000 i 100.000 korisnika droga, kažu u Ministarstvu zdravlja, a dnevno umire jedan zavisnik. Prosečan životni vek narkomana je 26 godina, a njihov broj se dvostruko povećao u poslednjih deset godina. Oko 60 odsto mladih, uglavnom srednjoškolaca, u kontaktu je sa drogom, a od broja onih koji konzumiraju psihoaktivne supstance, čak 80 odsto njih su heroinski, intravenski, zavisnici. Čak 90 odsto intravenskih zavisnika obolelo je od hepatitisa Ce.

Do prvog susreta sa drogom najčešće dolazi u petnaestoj godini, ali sve je veći broj dece zavisnika od 12, 13 ili 14 godina. Svaki zavisnik u roku od šest ili sedam godina „uvuče” u ovaj „začarani krug“ od 10 do 12 osoba.

-----------------------------------------------------------

Podrška saradnji

Dr Jasna Daragan-Saveljić, direktor Specijalne bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, kaže da je saradnja između Srpske pravoslavne crkve i Ministarstva zdravlja značajna.

– Rehabilitacioni centri za zavisnike nedostaju našoj zemlji, a boravak u njima predstavlja značajan deo puta ka ozdravljenju ovih ljudi. U svojevrsnim komunama, kakve funkcionišu i pri našoj crkvi, zavisnici se uključuju u život koji podrazumeva svakodnevne radne obaveze i razgovore. Na tim mestima oni nalaze smirenje – kaže naša sagovornica