Kako dokazati kvalitet vojske

Pozdravljam napore gospodina Srđana Kamperelića, predsednika Izvršnog odbora SDU, povodom pitanja rasprave o vojnim troškovima, brojnom stanju vojske i borbene tehnike u državi Srbiji. Lepo je to kada bilo koja stranka izađe u javnost sa jasnim i svežim idejama, poštujem ,,mlade lavove” u svim strankama koji se prihvate tog teškog i nezahvalnog posla kada je odbrana u pitanju. Ipak, malo sam iznenađen kada sada vidim da gospodin Kamperelić kaže kako oni ne predlažu smanjenje budžeta Ministarstva odbrane za 35 odsto, kako sam ja naveo, već za 20 odsto, kao i da se zalažu za to da se brojno stanje ljudi i opreme smanji za 35 odsto.

Priznajem, malo sam zbunjen, jer je Informativna služba SDU emitovala je 12. juna 2011. godine saopštenje u kojem se, po agencijama, navodi: „smanjenje budžeta Ministarstva odbrane, po predlogu SDU, uključivalo bi i smanjenje brojnog stanja naoružanja i vojne opreme oružanih snaga za 35 odsto, čime bi bila ostvarena ušteda koja bi omogućila da se trećina oslobođenih sredstava preraspodeli ka poboljšanju obuke i povećanju letnih sati pilota Vazduhoplovnih snaga, dok bi dve trećine tih sredstava bilo preusmereno za potrebe budžeta Srbije u oblasti obrazovanja i zdravstva”. Gospodine Kampereliću, u prvom saopštenju SDU od 12. juna nema ni reči o smanjenju brojnog stanja ljudi u Vojsci Srbije, već samo brojnog stanja naoružanja i vojne opreme. U vašem tekstu, povodom mog teksta, sada pominjete smanjenje brojnog stanja ljudi i vojne opreme za 35 odsto. Ali sada ne pominjete naoružanje, već samo vojnu opremu. Naoružanje i vojna oprema nisu ista stvar. Gospodine Kampereliću, pomozite mi da se snađem, šta vi, zapravo, želite da smanjite u Vojsci Srbije? Zašto niste u prvom saopštenju vaše stranke naveli podatak da želite da se budžet Ministarstva odbrane smanji za 20 odsto, već ste sve stavili u formulu o smanjenju za 35 odsto. I time me doveli u zabludu.

I zašto polemišete sa mnom povodom mog navoda da NATO traži da članice alijanse za odbranu izdvajaju najmanje 2,2 odsto od BDP-a? Pa to NATO traži, ali ja nigde nisam napisao da sve članice NATO-a automatski ispunjavaju taj zahtev o čemu biste vi odmah polemisali. Štaviše, vi mi imputirate da zastupam tezu kako vojni izdaci pospešuju privredni rast. A ja sam lepo naveo da ,,čak i u okviru Svetske banke ima stručnjaka koji smatraju da izdaci za odbranu imaju bar delimično pozitivan efekat na ekonomiju...” Gospodine Kampereliću, moram da vas obavestim kako ja još uvek radim u „Politici” i nisam stručnjak Svetske banke. Iako bih to žarko voleo.

Oko broja tenkova i aviona navedenih u mom tekstu, odnosno u tabeli, imate neujednačen pristup. Ja se, naime, nisam rukovodio brojem tenkova koji su u operativnim jedinicama armija balkanskih država, ili koji su u skladištima, ili koji su rezerva, ili koji su otpisani kao zastareli, ili kojima nedostaju gusenice ili top, ili koji su ostavljeni na livadama pored naših palanki; ja sam uzeo u obzir samo ono što su države prijavile centru za konvencionalno naoružanje u Beču, a što objavljuje vojna publicistika. Ne tražite valjda od mene da idem po balkanskim skladištima i livadama i pojedinačno brojim tenkove. Slično je i sa avionima, pa sam oko tog broja stavio i ogradu „na papiru”. Naravno, što se tiče nas u Srbiji. O broju sati naleta pilota, o obuci vojnika, ne bih ovde raspravljao. Kao ni o Foklandima, Britaniji i Argentini, što je deo elektronske verzije vašeg teksta. Jer davno sam imao intervju sa admiralom ser Džonom Vudvordom, komandantom britanskih snaga u ratu za Foklande (zagrebački „Start” iz 1982).

No, nešto me ipak interesuje, kako ste došli do toga da od ušteda u vojnom budžetu, zbog mogućeg smanjenja tog budžeta od 20 odsto, jednu trećinu odvojite za obuku i povećan broj sati letenja pilota, a dve trećine da usmerite u obrazovanje i zdravstvo? Zašto ne obrnuto? Ili zašto baš u obrazovanje i zdravstvo, a ne u poljoprivredu ili u stratešku infrastrukturu?

I na kraju, gospodine Kampereliću, ja ne zastupam tezu da se kvantitetom umesto kvalitetom razvija sektor odbrane, što mi vi opet imputirate. Ali ipak znam da ako nemate dovoljno modernog oružja i opreme morate imati povećan broj vojnika sa jednostavnijim oružjem. I to je formula koja vredi za sve države sveta, pod uslovom da žele ozbiljan sistem odbrane. A da li je neka armija, samo zato što je brojčano manja u odnosu na prethodno vreme, ujedno i modernija, efikasnija i mobilnija, to je stvar za veliku diskusiju. Kako manji broj tenkova može biti ubojitiji od većeg broja istih tih tenkova? Kojima na terenu ne pomaže ništa novo od drugih borbenih sredstava. Kako ćete to pokazati i dokazati? Na temelju čega?