Vidovdansko jedinstvo advokata Srbije

Kruševac – Novi zakon o advokaturi i gorući problemi advokatske profesije bili su okosnica razgovora 23. susreta advokata Srbije, koji su juče održani u Kruševcu. Oko 350 izabranih predstavnika advokatskih komora saglasilo se da je Zakon o advokaturi, koji je stupio na snagu 17. maja, a donet posle trinaestogodišnje borbe, veoma značajan za ostvarivanje pravde u Srbiji, ali da sadrži odredbe koje povređuju ustavni princip jednakosti.

Predsednica Advokatske komore Čačak Jasmina Milutinović se zbog toga založila da upravo taj zakon, iako ima drugih jako važnih tema, bude u žiži ovogodišnjih Vidovdanskih susreta, jer je donet posle višegodišnje borbe. Sa njom se saglasio Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, ističući da je Zakon o advokaturi jako važan za ostvarivanje pravde u Srbiji, ali i da sadrži odredbe zbog kojih je potreban stav Ustavnog suda. Predsednik Đorđević je posebno apostrofirao odredbe kojima se sudijama i tužiocima sa 12 godina staža na sudijskoj, odnosno funkciji tužioca, omogućava bavljenje advokatskim poslovima bez polaganja advokatskog ispita.

– Iza nas je težak period borbe advokata da se izbore za očuvanje ugleda profesije, za jedinstvo i samopoštovanje, samobitnost profesije, očuvanje nezavisnosti. Želimo da pošaljemo poruku da je advokatura, kada je jedinstvena, kada je nezavisna, kada je potpuno svoja, tada jaka i najjača. Od prošlogodišnjih Vidovdanskih susreta pokazujemo jedinstvo advokata. Suočavamo se sa masom novih sistemskih zakona, koji će bitno uticati na život i budućnost građana ove zemlje. To su, na primer, Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku, pa krucijalni zakon – Zakon o advokaturi, ali tu ima i zakona sa kojima postoji interakcija, kao što je Zakon o javnom beležništvu. Uočili smo brojne probleme, na koje ćemo u budućem radu obraćati pažnju i to imajući u vidu potrebu da pristup pravdi za sve građane mora da bude takav da oni realno mogu da ostvare svoja prava, a ne da prepreka za to bude nekakva udaljenost sedišta jedinice nadležnog sud, ili nepostojanje besplatne pravne pomoći – izjavio je za „Politiku“ predsednik Đorđević.

U raspravi tokom susreta Đorđević je obrazložio svoje protivljenje da sudije i tužioci imaju privilegiju da ne polažu advokatski ispit.

– Advokatska komora će morati da zatraži proveru ustavnosti odredaba koje dozvoljavaju da tužioci i sudije sa 12 godina staža ne polažu advokatski ispit. Po čemu se razlikuje profesor pravnog fakulteta u Beogradu, ili u Kragujevcu i Nišu, od jednog sudije koji je proveo 12 godina na sudijskoj funkciji? Očigledno je ovima drugima ugroženo pravo jednakosti. To je i veliko iskušenje, koje će učvrstiti naše jedinstvo, baš kao što smo ga imali prilikom teške borbe protiv toga da nam finansijski poreznici i inspektori ulaze u kancelarije da bi kontrolisali fiskalne račune. Verujem da ćemo se izboriti za apsolutno očuvanje jedinstva i dostojanstva advokatske profesije – izjavio je predsednik Đorđević, a zatim objasnio da advokatski ispit nije provera fakultetski stečenog znanja, već provera poznavanja advokatske etike, Statuta, Zakona o advokaturi i međunarodnih ugovora o ovoj materiji

Takve stavove podržao je i naš poznati advokat Veljko Guberina:

– Nije bilo lako pre 23 godine, kada smo ustanovljavali Advokatsku komoru, a ja sam tada bio jedan od inicijatora. I danas je potrebno čojstvo i junaštvo u ovoj profesiji. Advokatura je dostojna onih puteva kojima smo mi, i naše generacije, išli još pre 60 godina – poručio je advokat Guberina.

Rade Stanković