Francuski socijalisti traže zamenu za DSK

Dok čeka suđenje zatvoren u njujorškom luksuznom stanu, nekad najjači kandidat francuskih socijalista i, po svim aprilskim anketama, mogući pobednik na predsedničkim izborima 2012. skraćuje vreme igrajući beskrajne partije šaha preko svog ajpeda. Dominik Stros-Kan neće biti u Francuskoj još dugo, a kamoli danas, kada socijalisti počinju trku za izbor svog stranačkog kandidata koji će se 2012. suprotstaviti Nikoli Sarkoziju na predsedničkim izborima.

Umesto njega za status socijalističkog predsedničkog kandidata nadmetaće se troje kandidata koji u svetu pa ni na domaćem terenu nemaju ni izbliza toliku popularnost kakvu je imao DSK dok mu zbog hotelskog incidenta politička karijera nije preko noći zatrta.

Po sadašnjim anketama najveće šanse da u oktobru pobedi stranačke koleginice ima pedesetsedmogodišnji Fransoa Oland, poslanik i bivši generalni sekretar Partije socijalista (1998–2008). Nekadašnji muž Segolen Roajal, koju je napustio usred prethodne predsedničke kampanje kada je ona izgubila od Nikole Sarkozija, važi za umerenog, skromnog dobričinu, privrženog bazi, ali mu fali državničko iskustvo i na međunarodnoj i na domaćoj političkoj sceni. Za razliku od njega, koji nikad nije bio ni ministar, rivalka Martin Obri (61), aktuelna šefica partije, bila je ministarka za socijalna pitanja u vladi Lionela Žospena, da bi od 1997. obavljala dužnost premijera, odakle je otišla kada je postala gradonačelnica Lila. Francuzi je po lepom pamte, jer je zaslužna za zakon o skraćivanju radne nedelje sa 39 na 35 radnih sati. Valjda im je jasno da su u ovakvim vremenima slični trendovi potpuno u neskladu sa onim što se traži iz Brisela, pa kći Žaka Delora, nekadašnjeg ministra finansija u Miteranovoj vladi, po anketama uživa manju podršku od Olanda. Ali oba kandidata bolje stoje od sadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija, i kada bi danas bili izbori i jedan i drugi bi ga pobedili.

Za sada najmanje šansi ima Segolen Roajal, sva ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da dosta zaostaje i za svojim bivšim mužem i za Obrijevom sa kojom je u dugogodišnjoj zavadi. Ali francuski mediji ukazuju da ne treba zanemarivati njenu osvedočenu borbenost. Do oktobra, kada na izbore za kandidata socijalističke partije mogu da izađu svi Francuzi koji simpatišu levicu, ima još dosta vremena. Oland već obilazi zemlju, Obri počinje kampanju danas u Lilu, a svi se trude da se što pre zaboravi skandal sa dojučerašnjim favoritom koji je samo za svog advokata istresao pet miliona dolara, sumu od koje se Francuzima sa prosečnom platom od 1.500 evra vrti u glavi.

I bez Stros-Kana, postoji šansa da Francuska prvi put posle Miterana dobije socijalistu za predsednika, ocenjuju analitičari. Da bi se to desilo danas kada Evropa većinom glasa za desnicu, on mora biti samo neznatno levo od centra, baš kao Oland, i ne sme imati nikakvu veliku fleku u svom ponašanju. Niti će Francuska tolerisati drugog DSK, čiji je raskalašni stil života suviše odskakao od kriznih vremena koja još nisu prošla.