Bez namirnica koje se teško vare

Od pravilnosti ishrane ne zavisi samo zdravstveno stanje sportista već i rezultati koje oni postižu u takmičenju. Nepravilna ishrana ne samo da smanjuje takmičarske sposobnosti već može, s obzirom na napor koji organizam čini, da dovede i do oboljenja, naročito ako je reč o mladim osobama koje još nisu dostigle svoj puni razvoj.

Pri sastavljanju obroka sportistima treba izbegavati namirnice koje se teško vare, kao i one od kojih se stvaraju veće količine gasova u crevima, a to su: svinjsko meso, slanina, šunka, pašteta, vruć hleb, majonez, orasi i sl. i leguminoze. Ostale vrste mesa, jaja i žito odnosno prerađevine od žita daju pepeo kisele reakcije, pa ih treba svesti na najmanju meru. A alkohol, kafu i jake začine treba zabraniti.

Mleko ima veliku prednost nad ostalim namirnicama ne samo zato što povećava alkalnu reakciju već i zbog toga što nadoknađuje biološki vredne belančevine, mineralne soli i vodu. Sočno voće, odnosno voćni sokovi (pomorandža i limun) i sveže voće, a naročito ono koje se može jesti u sirovom stanju (salata, šargarepa, keleraba), imaju vrlo povoljno dejstvo na fizičku kondiciju.

U mirnom periodu celokupne dnevne količine odabranih namirnica treba da se podele u tri do pet ravnomernih obroka. U aktivnom periodu odabrane namirnice moraju obezbediti ne samo potrebne količine energetskih, gradivnih i zaštitnih materija i vode, već moraju biti tako odabrane i pripremljene da se izbegnu smetnje organa za varenje, tj. da su lako svarljive i da ne daju gasove. Bitno je da se na sam dan takmičenja hrana uzme najmanje dva do tri časa pre početka takmičenja, a preporučuje se i to da se na taj dan uzme samo jedan obrok veće kalorijske vrednosti ali što manje zapremine i težine, od četiri do pet sati pre takmičenja.

Pri planiranju ishrane sportista treba poći od njihovog uzrasta i fizičke aktivnosti, a pri odabiranju namirnica treba imati na umu:

– praktično nema nijedne standardne namirnice koja bi bila kontraindikovana ili, pak, od izuzetno velikog korisnog efekta na takmičarske sposobnosti;

– ako je ishrana pravilnom kombinacijom uobičajenih namirnica optimalno izbalansirana, nije neophodno dodavanje sintetskih koncentrata vitamina i mineralnih soli;

– napici koji podstiču fizičku aktivnost stimulišući više moždane centre (kafa, čaj, kakao) mogu se davati u umerenim količinama. Sva ostala sredstva za dopingovanje su zabranjena.
Da bi se svim takmičarima omogućila pravilna i celishodna ishrana, najbolje je da se u danima intenzivnog treninga, koji prethodi napornom takmičenju, organizuje kolektivna ishrana, a ako je moguće i kolektivno stanovanje, uz maksimalno obezbeđenje pravilne ishrane i protiv epidemijskih mera.

Jasna Anđelković, nutricionista
www.nadijeti.info
-----------------------------------------------------------
Takmičenja praćena velikim gubitkom vode

Postoje tri osnovne karakteristike, koje su zajedničke svim sportovima, o kojima treba voditi računa pri planiranju ishrane sportista:
– energetske potrebe su veće od potreba osoba istog doba, telesne mase i visine, a koje se ne bave sportom;

– zbog intenzivnog rada mišića, nagomilavanje metaboličkih proizvoda kisele reakcije dovodi do smanjenja alkalne rezerve u krvi i tkivima, te dolazi do smanjenja funkcionalnih sposobnosti organizma;

– takmičenje je praćeno velikim gubitkom vode i mineralnih soli, naročito natrijum-hlorida, i vitamina, pa su zbog toga potrebe organizma za vodom, mineralnim solima i vitaminima povećane u fazi aktivnog treninga i takmičenja.