Leopardi nasrću na krmenadle

Članstvo u ekskluzivnom klubu bogatih više ne podrazumeva samo vladanje kopnom u "aždajama koje lete po asfaltu brže od 250 kilometara na sat". U nove statusne simbole dizajniranog raja spadaju i superluksuzna plovila na vodi. Obavezno slanoj! Zakupljeni "parking" u marinama Montekarla, Ibice i Hvara je obavezan. Sajmova nautike je sve više, od Đenove, Diseldorfa, Majamija, Barselone, Londona i, odnedavno, Beograda. Kažu da hedonizam na pučini nema alternativu. A ko vlada kopnom i morem ima pretenzije da zavlada i vazdušnim prostorom. To, naravno, ne znači da srpski bumbari otkupljuju rashodovane "migove" na tenderu u Batajnici. Jedini problem predstavlja činjenica da je lakše doći do podatka ko su sponzori naših najvećih političkih partija i koliko je zaista koštala predizborna kampanja nego ko je gazda mlaznjaka koji rulaju surčinskom pistom.

Koliko je zaista novca potrebno za život na visokoj nozi u Srbiji? Najmanje 60.000 evra godišnje, tvrdi puniša više srednje klase koji vozi "folksvagen tuareg" i čija supruga upravlja "mercedesom kupe", a zajedno uživaju u jahti dugačkoj "samo" trinaest metara kojom krstare po crnogorsko-hrvatskim teritorijalnim vodama, na kojima poslednjih godina, inače, vlada prilična gužva. Po talasima plavog Jadrana sve češće se mimoilaze Roman Abramovič, Tom Kruz, Majkl Daglas. Ali, i mi kapetane za duge plovidbe imamo.

Nacionalni nautički ponos brani vlasnik televizije "Pink" Željko Mitrović, koji je posle Montekarla i Crnogorskog primorja, svojom luksuznom jahtom, vrednom 2,5 miliona evra, uplovio u hvarsku marinu, omiljeno odredište hrvatskih i svetskih džetsetera, a potom popio kaficu na rivi sa Tončijem Huljićem.

Dejan Bodiroga, nekadašnji kapetan košarkaške reprezentacije Srbije, kupio je jahtu od svog prijatelja Dina Rađe kojom je takođe krstario Dalmacijom. Jahta je dugačka 20 metara, ima tri luksuzne kabine i opremljena je vrhunskom tehnologijom. Cena polovnog izdanja ove morske ale kreće se i do dva miliona evra, a Bodiroga je Rađi navodno iskeširao 2,5 miliona evra. Nije tajna da su barsku marinu koristili Goran Bregović i Dejan Savićević. Na poslednjem barskom sajmu nautike kalkulisalo se da su vlasnici izložene jahte "Sansiker", po ceni od 1,2 miliona evra, veliki uvoznici kafe iz Srbije, dok se za ostale kupce tvrdilo da su vlasnici kockarnica u Beogradu i liferanti vojne opreme...

Sa uzdasima su zavirivali u unutrašnjost jahte "Peršing" koja pripada jednom od heroja srpskog džet-seta Miodragu Kostiću Koletu, čija romansa sa kćerkom njegovog, pretpostavljamo, bivšeg prijatelja, trenutno puni puni beogradske tabloide. Cena jahte bila je 1,2 miliona evra.

Međutim, adresa na kopnu ipak svedoči o istinski privilegovanom statusu i članstvu u VIP klasi Srbije. Raskošna vila na Dedinju ili Senjaku, dupleks u strogom centru li kod "Arene" i ranč na Avali ili Kopaoniku ostali su simboli finansijske moći. Od Peka Dapčevića do – tajkuna novog milenijuma. Posluga se, doduše, promenila – nekadašnje "zuske" iz Kovačice zamenjene su školovanim kuvaricama, kućnim pomoćnicama i dadiljama koji su postali deo porodice.

Deo familije ostali su "mercedesi", "bembare" i "audiji", a pridruženi članovi postali su "ferariji", "maserati", "rols rojsevi" i "poršei". Džipovi su ostali omiljena mačoistička maskota momaka od miliona evra. Naročito mirnodopska verzija "hamera".

Školovanje dece u privatnim školama ostalo je imperativ. S obzirom na to da su mnoge britanske i američke internacionalne škole otvorile svoje obrazovne "ekspoziture" po elitnim gradskim brdima, naše puniše se, osim slanja dece u internate u Švajcarskoj, sve češće odlučuju da njihovi mališani sede u klupama sa decom diplomata na privremenom radu u Srbiji. Učenje stranih jezika i bavljenje prestižnim sportovima je obavezno, kako bi se na vreme pripremili za upis na neki od prestižnih univerziteta u Velikoj Britaniji, čija školarina iznosi od 18.000 do 25.000 evra. 

Kada ne plove Karibima, Bahamima, Maldivima, ne uživaju u skijalištima "Tri doline" i ne idu u šoping u Milano, Pariz i Dubai, pod sloganom "Ja biram provereno", prinuđeni su da ispijaju kafu u "Silikonskoj dolini" i toče preskupi šampanjac na jednom od splavova nanizanih na ogrlicu Savskog jezera. S obzirom na to da pripadnici VIP kaste imaju rezervisana (čitaj – zakupljena) mesta u svim trendi klubovima u gradu, običan svet na svoje mesto u "Dorijan Greju", "Zapletu", "Franšu", "Kalemegdanskoj terasi" – u dnevnoj varijanti i na separe u "Blek pantersa", "Hua hua", "Reke" i "Kajaka" čeka danima.

Stilista koji bogate uči prvim slovima iz bukvara elegancije, Ašok Murti podseća da je nova klasa imala tu nesreću da iznikne u ambijentu sankcija i da svoju statusnu estetiku gradi u društvu izolovanom od informacija o dešavanjima na svetskoj modnoj sceni, tako da je njihov vizuelni identitet bio "ničim izazvana autohtona kompilacija svega i svačega".

Kao najprestižnija robna marka odeće etablirao se nemački "Hugo Bos". Možda se tajna krije u činjenici da je ovaj proizvođač skupe konfekcije šio u Jugoslaviji, pre svega u "Kluzu", a oni koji su znali nekog u "Kluzu" mogli su na skoro sasvim legalan način da dođu do ponekog dobrog komada. U međuvremenu je tržište osvojio i "Pal Zileri", jer je za vreme sankcija ovaj brend preko svojih glamuroznih prezentacija ostao jedina veza sa svetom muške mode, naročito italijanske. Kao "najprestižnije" ime izdvojio se "Armani".

"Možda najtragičniji deo garderobe ovog sloja predstavlja izbor cipela. Pošto klasična cipela nikako ne dolazi u obzir, a ne postoji izgrađena svest o različitim kategorijama obuće (sportska, neformalna, poslovna, modna…), na nožicama bumbara nalazi se nešto teško zamislivo. I tu se genetika surovo poigrala sa stanovnicima našeg područja. Pripadamo grupi onih koji imaju najšire stopalo, tako da suptilniji kalupi vrlo brzo zaliče na opanke, kako na muškim, tako i na ženskim nogama", kaže Ašok Murti.

Posto je srpski mužjak, bez obzira na status, generalno stidljiv, ali to kamuflira svojom agresivnom nabusitošću, Murti primećuje da se on tek potpuno izgubi kada se nađe pred izborom detalja, kao što su kravata, sat, košulja i dugmići za košulje. Kako pripada mentalitetu koji najviše zazire od individualizacije, tako se i u ovom okruženju trendovi kreiraju metodom "copy – paste". To znači da, ako neki detalj zaluta u ovo okruženje, onda se njegov poguban uticaj širi kao šumski požar.

"Setimo se "paćoti" četvrtastih cipela, karo košulja ili poslednjeg krika – ružičastih kravata. Na ovaj način se biraju i satovi, automobili, pa čak i ljubavnice", priča Ašok Murti.

Novinar Vanja Bulić tvrdi da, prema merilima savremenog sveta, Srbija nema visoko društvo. Tačnije rečeno, ono se nalazi na nivou američkog visokog društva nakon Prvog svetskog rata, kada su ratni profiteri postali ličnosti od ugleda, koji se može kupiti.

"Visoko društvo podrazumeva spoj kapitala, intelektualne moći i učešća u javnom životu. Oni koji imaju pare izbegavaju javnost, a oni koji imaju intelektualu moć, nemaju pare, i javno su eksponirani uglavnom kao umetnici. Zato se stvara privid da naše visoko društvo čine estradne ličnosti, koje učestalim javnim pojavljivanjem van estradne scene samo dokazuju da se parama ne može pokriti obrazovna i intelektualna praznina", objašnjava Bulić.

Test za visoko društvo je za Bulića uvek kelner koji na ovalu nosi piće i meze. Na njega članovi ovdašnjeg visokog društva nasrću kao leopard na krmenadlu, pa se dogodi da ga u gunguli i obore, što je dobar znak. Jer, u takvim situacijama nisko pada samo kelner, ali ne i visoko društvo.

Ali, kako kaže moto "Asocijacije autentičnih hedonista Srbije" – hedonizam jača organizam!