Rasmusen: NATO neće slati kopnene snage u Libiju

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da zapadna vojna alijansa nije spremna da u Libiju uputi kopnene snage.

„To nije nikakva opcija za NATO. Nismo spremni da šaljemo kopnene snage tamo. U dobu posle Gadafija ne vidimo nikakvu veću ulogu NATO u Libiji. Tu treba vodeću ulogu da preuzmu UN”, rekao je Rasmusen u intervjuu bečkom dnevniku „Standard”.

Govoreći o vojnoj intervenciji u Libiji, Rasmusen je ocenio da je NATO napravio suštinski napredak.

„Uništili smo ili oštetili više od 2.400 vojnih ciljeva. Sprečili smo masakr nad civilnim stanovništvom i uspešno smo primenili mandat UN. Iz vojne perspektike, operacija je do sada bila uspešna, ali, naravno, ne postoji nikakvo vojno rešenje za Libiju. Ono što nam treba jeste politički proces u kome će Muamer al Gadafi predati vlast i osloboditi put za miroljubiv prelazak”, naglasio je on.

Rasmusen je, upitan kada očekuje da će Gadafi odustati od otpora, podsetivši da je intervencija NATO u Srbiji trajala 78 dana, naveo da ne želi da spekuliše o rokovima.

„Međutim, mogu reći da ćemo nastaviti sve dok ne budu dostignuti vojni ciljevi, a to je potpuno okončanja napada na civile, povlačenje snaga Gadafija u kasarne i pun pristup humanitarne pomoći celoj zemlji. Kada to bude urađeno, možemo reći da je misija ispunjena”, rekao je je on, dodaviš da NATO ima sva potrebna sredstva za uspešnu akciju.

Povodom isporuke oružja iz Francuske pobunjenicima u Libiji, Rasmusen je kazao da to nije deo NATO operacije, niti njenog mandata.

„Mi smo tu da primenjujemo zonu zabrane leta, kao i da zaštitimo civile svim potrebnim merama”, naglasio je šef NATO-a.

On je istakao da operacija NATO u Libiji ne bi bila sprovodljiva bez podrške SAD i upozorio da ekonomska kriza u Evropi ne sme postati bezbednosna kriza.

„Moramo ujediniti naše snage i voditi pametnu politiku odbrane. Mnoge stvari možemo zajedno savladati, što štedi mnogo novca. Međutim, rastući problem je što raste razdor između odbrambenih izdataka SAD i Evrope u NATO-u”, kazao je on.

„Posle 'Hladnog rata' je odnos bio dve trećine prema jednoj, a danas Evropljani doprinose samo još sa 20 odsto. Ako se taj razvoj dalje nastavi, Evropa više neće biti u stanju da učestvuje u međunarodnom upravljanju krizama”, smatra Rasmusen.

„Radi se o budućoj snazi Evrope u međunarodnoj politici. Ako Evropa ne može rešavati krize, onda će to preuzeti SAD, Kina i druge sile prema sopstvenim strateškim interesima”, rekao je on.

Afrička unija neće sprovesti nalog za hapšenje Gadafija

Na samitu Afričke unije (AU) države članice odlučile su da neće sprovesti nalog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje libijskog lidera Moamera Gadafija.

AU je saopštila da nalog koji je prošle sedmice izdao MKS „ozbiljno komplikuje” napore za pronalaženje mirovnog rešenja sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika.

„Članice AU neće sarađivati u izvršenju naloga za hapšenje” navedeno je u odluci sa samita koji je održan u prestonici Ekvatorijalne Gvineje Malabu, preneo je AFP.

Lideri zemalja članica AU ponudili su da budu domaćini pregovora o prekidu vatre i demokratskoj tranziciji, ali se nisu izjasnili o budućoj ulozi Gadafija, preneo je Rojters.

Mirovni plan koji su juče dogovorili afrički lideri isključuje prisustvo Gadafija u razgovorima kojima bi se okončali četvoromesečni sukobi.

Osim mogućnosti izlaska iz libijske krize, sukobi u Sudanu i Somaliji, takođe, su bili teme dvodnevnog samita, koji je večeras zatvorio predsednik Ekvatorijalne Gvineje Teodoro Obiang Nguema.