U zatvor zbog alimentacije

Samohrani otac Petar Sabo, jedva krpi kraj s krajem. Bez ičije pomoći brine o dve kćerke, devojke od 16 i 24 godine, a od njihove majke nema vajde. Od kada je sredinom 2008. godine mlađa kćerka dodeljena njemu na staranje (starija, koja je bila punoletna sama je izabrala da živi sa ocem), supruzi je sud naložio da plaća 4.000 dinara za izdržavanje maloletnog deteta, ali novac nijednom nije uplatila.

– Alimentacija koja je određena ispod svakog je minimuma. Bivša supruga je nezaposlena, ali ima redovna primanja jer dobija veliki deo moje plate. Presudom je dosuđeno da joj isplatim 450.000 dinara, pa mi svakog meseca uzima oko 30.000 dinara, a meni i deci ostaje desetak hiljada dinara za život. I pored toga ne plaća alimentaciju za mlađu kćerku – kaže naš sagovornik.

Njegova bitka po sudovima počela je 2007. godine kada je odlučio da se razvede. Budući da je mlađa kćerka pripala majci, odmah se žalio na odluku suda.

– Bitka za drugo dete trajala je godinu i po dana, a za to vreme ja sam supruzi plaćao alimentaciju iako smo i dalje živeli zajedno. Nije htela da se iseli iz stana. Kada sam konačno dobio bitku za kćerku, bivša žena je otišla iz stana koji nismo zajedno stekli već pripada mom ocu – objašnjava Petar i dodaje da je krajem prošle godine podneo krivičnu prijavu protiv supruge koja im duguje oko 170.000 dinara.

Nesavesna majka im i dalje nije platila ni dinar. Nemajući kud, Petar je tužio i njenu majku, penzionerku koja ima redovne prihode. Ali, ročište za ovaj slučaj je odloženo i to za septembar i ko zna kada će biti završeno ovo suđenje. U međuvremenu, računi porodice Sabo se gomilaju. Od desetak hiljada dinara Petar uspeva da obezbedi hranu, a kada god može radi i privatno. Ipak, o novoj odeći, odmoru, pa čak i fakultetu devojke mogu samo da sanjaju.

– Starija kćerka je dva puta prekidala studije. Uspela je da se upiše na Filološki fakultet, ali nismo mogli da plaćamo sve troškove, pa se ispisala. Kada smo se nadali boljim danima, upisala je privatni fakultet. I od toga je morala da odustane. Sada je počela da radi u kafiću – pripoveda naš sagovornik i dodaje da se devojke s majkom nisu čule od Nove godine.

Petar još nije izgubio sve bitke, ali jeste Desanka Perišić, samohrana majka troje dece, koja je digla ruke od ostvarivanja prava na alimentaciju. Od bivšeg nevenčanog supruga, sa kojim ima dvoje maloletne dece, već deset godina nema ni traga ni glasa. Čitavu deceniju nije video svoju decu, a novac za njih nikada nije poslao.

– Prvo mu je određeno da plaća 6.000 dinara za alimentaciju, a potom i 12.000 dinara mesečno, ali ni pare nismo videli od njega. Ne pojavljuje se na sudu. Sudija je izdao nalog da mu se zapleni imovina, ali džabe, jer kuća u kojoj je živeo nije na njegovo ime, već na ime njegovog oca koji je umro pre 10 godina. Nigde nije prijavljen, čak je i poternica za njim bila objavljena, ali ništa nije urodilo plodom. Nedavno mi je sudija sugerisao da odustanem od gonjenja, što sam i učinila. Deca su mi već velika i snalazimo se nekako – kaže Desanka koja od plate gerijatrijske sestre izdržava dva srednjoškolca.

Suđenje za neplaćanje alimentacije uglavnom traje najmanje godinu dana, kaže Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja, koja svojim članovima pruža pravne usluge. Prema njenim rečima, dva meseca se čeka poziv da bi se zakazalo prvo ročište, pa sledi drugo i na kraju treće viđenje. Posle toga se uglavnom čeka još dva meseca do donošenja odluke.

– Čak i kada sud donese presudu, trka ne prestaje. Da bi odluka postala pravosnažna neophodno je da prođe 17 dana, a 15 dana je predviđeno za podnošenje žalbe. Ukoliko se stranka žali onda ti predmeti idu na Viši sud gde prvo stoje od četiri do šest meseci do donošenja odluke i eventualnog vraćanja na ponovno suđenje – objašnjava Vera Totić.

Situaciju otežava što su roditelji koji ne žele da plate izdržavanje svojoj deci, spremni na sve. Odriču se imovine, menjaju mesto boravka, pristaju da rade za minimalac, a ostatak plate uzimaju na ruke, ne odazivaju se na sudske pozive…

Budući da je neplaćanje alimentacije krivično delo, iza rešetaka je završilo četvoro nesavesnih roditelja koje su tužili klijenti naše sagovornice.

– Tri mame su kažnjene sa po tri meseca zatvora, a jedan tata je dobio devet meseci. Kada prvi put izriče zatvorsku kaznu za navedeno delo obično je to uslovna osuda, ali budući da ovi roditelji nisu plaćali dug ili nove obaveze prema deci, tužbe su ponovo pokrenute i na kraju su završili iza rešetaka – kaže naša sagovornica.

Vera Totić trenutno zastupa oko 60 samohranih roditelja koji ne dobijaju ni dinar od svojih bivših partnera, a dobila je osam parnica koje je pokrenula protiv baba i deda.

– Nezaposleni roditelj je dužan da brine o svome detetu. Iako je bez posla, mora da izvršava svoju obavezu i da plaća alimentaciju. Kada nemamo načina da od roditelja naplatimo, tu su babe i dede koje imaju redovnu penziju – kaže naša sagovornica.

Nedavno su, kako kaže, dobili nalog od sudije za prodaju jednog dela njive kod Čačka.

– Otac je, na ostavinskoj raspravi hteo da se odrekne svog dela imovine u korist rodbine ali sudija nije to dozvolio, jer mora da prihvati jednu osminu deljene imovine – objašnjava Vera Totić.

Jelena Popadić

-----------------------------------------------------------

Izdržavanje „košta” 9.000 dinara

Novi porodični zakon je propisao da, prilikom odluke o visini alimentacije sudije imaju u vidu minimalnu sumu koja država izdvaja za decu u hraniteljskim porodicama, što iznosi oko 19.000 dinara. Tako alimentacija ne bi trebalo da bude manja od 9.000 dinara, čak i kada roditelj ne radi. Sudije, kako kaže Vera Totić, uzimaju u obzir ovaj podatak, a svi roditelji bi trebalo da se snađu kako znaju i umaju da bi bar ovu sumu obezbedili za svoju decu.