Političar popunjava Pandorinu fudbalsku kutiju

Pandorina fudbalska kutija kod nas se stalno puni i otvara. U nju je  priložio i potpredsednik Partizana Branko Ružić povezavši  političke pritiske sa željom Crvene zvezde da ponovo bude šampion.

S obzirom na to da imamo običaj da prste politike vidimo i tamo gde ih ima i tamo gde ih nema ovakva izjava fudbalskog funkcionera izrečena pre početka sezone već stvara nezdravu atmosferu. A još kad se ima u vidu da je to rekao političar (član predsedništva i predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i narodni poslanik), onda to može da izazove i epidemiju.

Ružić je mlad čovek (rođen 1975), ali kao političar mora da ume da obuzda svoju navijačku strast i da, recimo, o „večitom rivalu” ne govori kao o „komšinici”. Neke reči čovek na njegovoj funkciji, i sportskoj i političkoj, ne bi trebalo da izgovori ni, što se kaže, za kafanskim stolom, a kamoli za javnost.

– Crvenoj zvezdi ne može da pomogne ni politički pritisak, ni agresivan marketing – objavio je  „Sport” Ružićeve reči.

Kad igrač, trener ili običan sportski funkcioner spomene politički pritisak u sportu to može da se shvati i ovako i onako, može da mu se veruje, a i da mu se ne veruje. Međutim, kad to kaže političar onda to ima neuporedivo veću težinu, jer valjda čovek to zna iz prve ruke.

I onda se samo po sebi nameće pitanje kakva je uloga političara kako onih koji sede u klubovima, tako i onih koji im dolaze u posete. Kakvi sve zaključci mogu da se izvuku iz toga verovatno nije potrebno da se nabraja.

U svakom slučaju političar bi mogao da se ujede za jezik. Razume se, ukoliko ne pruži nepobitne dokaze za ono što kaže. A ako ih ima, a ne iznosi ih u javnost, onda treba da odgovori zašto ih krije.

Kad političar ne može da odredi granicu preko koje ne treba da pređe šta tek da se očekuje od sportista. Eto, juče je u „Sportskom žurnalu” osvanula slična izjava trenera Partizana Aleksandra Stanojevića:

– Svi slojevi društva navijaju da Zvezda konačno bude šampion.

Dakle, ako svi navijaju za Zvezdu, onda bi Partizan baš imao razloga da se zabrine zašto neko ne navija i za njega. Ali, na stranu to, nego što i Ružićeva i Stanojevićeva izjava zvuče tako kao unapred pripremljeno opravdanje ako Partizan ne bude prvak.

Najgore je, ipak, što ovo sejanje vetra neki mogu da iskoriste da se na kraju sezone žanje oluja. Ovakvim, da kažemo, nepromišljenim izjavama se doliva ulje na vatru. A ona, ako se rasplamsa, ne samo što može da opeče sve, bez obzira na klupsku pripadnost, nego da nam u njoj i fudbal izgori.

Ivan Cvetković