Nova lista lekova se još ne primenjuje

Na nove lekove s proširene liste medikamenata koji se plaćaju iz budžeta, gde su se prvi put našli citostatici za lečenje karcinoma bubrega ili tumora mozga, novi biološki lekovi i savremeni antiepileptici, pacijenti će morati da sačekaju još izvesno vreme. Lista lekova, s kojom je javnost upoznata ovih dana počeće da važi tek pošto bude usvojena na sednici Vlade Srbije.

Neki lekari strahuju da bi se čekanje moglo odužiti do jeseni. Međutim, Sanja Mirosavljević, zadužena za kontakte sa medijima u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kaže za „Politiku” da bi nova lista medikamenata trebalo da počne da važi u drugoj polovini jula.  

Milivoje Mihajlović, direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, pojasnio je da će vlada predlog o novoj listi lekova staviti na dnevni red kada im predlog sa mišljenjima bude prosleđen iz Ministarstva zdravlja,. Teško je, kako kaže Mihajlović, precizno reći kada će to biti, ali sigurno će biti brzo, jer vlada ne planira „letnju pauzu”.

Lista lekova proširena je za ukupno 238 lekova, od kojih su 106 potpuno nove aktivne supstance, različitih oblika i jačina, a tu su i medikamenti koji lekarima otvaraju veće mogućnosti izbora u lečenju.

Novoj listi lekova najviše su se obradovali lekari sa Instituta za onkologiju i radiologiju i kliničko-bolničkih centara sa onkološkim odeljenjima.

Dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže za „Politiku” da je najpozitivnija promena u tome što su ispravljene neke nelogičnosti, pa i nedovoljno jasni stavovi o lečenju, s kojima su se lekari sretali u dosadašnjoj primeni citostatika kod obolelih od raka. Sada je jasno i precizno određeno kada se, kod kojih vrsta karcinoma i u kojem stadijumu daje skupi, ali poznati citostatik „kseloda”.

Ovaj lek mnogi pacijenti su kupovali ili ga je za njih plaćala firma, u kojoj su zaposleni, dok je njena primena o trošku zdravstvenog osiguranja bila vrlo ograničena, a ponekad i nedovoljno jasno preporučena.

– Sada se „kseloda” daje kao svuda u svetu, posle lekova „taksana” i „antraciklina”. Pojašnjene su indikacije i kada se „kseloda” daje kod tumora debelog creva – kaže dr Radosavljević.

On kaže da su na listu stigli potpuno novi lekovi za karcinom bubrega i za tumore mozga kod pacijenata koji su do sada bili praktično bez savremene onkološke terapije. Takođe, prvi put se uvode savremena ciljana, biološka terapija, poboljšana terapija protiv karcinoma pluća, a uvedena je i modernija dodatna hormonska terapija, koju pacijenti dobijaju posle operacije tumora.

Kardiolog i član centralne stručne komisije za lekove RZZO, profesor dr Petar Seferović kaže za „Politiku” da nova lista, naravno, nije idealna, ali da omogućava da i najsiromašniji čovek dobije dobar i kvalitetan lek o trošku zdravstvenog osiguranja.

– Pacijentima će biti dostupan i „ivabradin”, savremeni lek za srčanu slabost, bolesti koja je drugi uzrok smrtnosti u Srbiji. Država je sada obezbedila i najsavremeniju terapiju za akutni infarkt miokarda, koja se upotrebljava u bolničkim uslovima. Dobra vest je da su na listi i lekovi za tešku arterijsku hipertenziju, visok krvni pritisak koji ne može da se spusti sa jednim ili dva leka, nego moraju da se upotrebe njihove kombinacije – pojašnjava dr Seferović.

Iako kardiolozi svojim pacijentima savetuju da radi prevencije od šloga ili infarkta uzimaju aspirin, odnosno acetilsalicilnu kiselinu, ovaj lek više nije na listi onih koji se izdaju na recept o trošku RZZO. Pacijenti sada o svom trošku kupuju i „nitroglicerin” u spreju, iako nestašica ovog leka u tabletama traje već mesecima.

– Aspirin je pristupačan lek i pacijenti mogu da ga kupe sami. „Nitroglicerin” u spreju košta 435 dinara i ja tvrdim da je to povoljno, jer traje duže nego tablete koje moraju da se potroše u roku od dva meseca od otvaranja pakovanja. Zamisao nove liste je da se našim osiguranicima omogući da dobiju lek koji sami ne bi mogli da kupe – objašnjava dr Seferović.

Olivera Popović