Sanacija Legata Petra Lubarde

Legat „Atelje Petra Lubarde” – kuća u kojoj je naš veliki slikar živeo do svoje smrti a vlasništvo je grada Beograda, sva njegova dela i sve lične stvari, koje je na brigu i staranje ostavio gradu, biće, najverovatnije, obnovljena, kako saznaje „Politika”, do sredine sledeće godine. Proces dobijanja saglasnosti i dozvola za realizaciju projekta sanacije, adaptacije i rekonstrukcije je na kraju, dok se na konzervaciji Lubardinih dela već uveliko radi.

Zdanje u Iličićevoj broj 1 u izuzetno je lošem stanju, o čemu je „Politika” u nekoliko navrata pisala. Jer, osim neumitnog zuba vremena, Vera Protić Lubarda, udovica pokojnog slikara, od njegove smrti, 1974. godine, veći deo vremena ni sa kim nije kontaktirala i nije imala komunikaciju sa predstavnicima grada, pa će adaptacija biti kompleksna. Komisija za evidenciju umetničkih predmeta, koju je imenovao Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, u kuću je ušla tek u junu 2008. godine, par meseci nakon smrti Lubardine supruge.

Prema rečima Ane Veljković, direktorke Kuće legata, člana pomenute komisije, projekat sanacije, adaptacije i rekonstrukcije uradio je Saobraćajni institut CIP i to po najsavremenijim standardima, koji se odnose na smeštanje, čuvanje i prezentaciju umetničkih dela. Kako nam potvrđuje Jasna Premović, iz Pravno-ekonomskog sektora, poslovi investicija pri Sekretarijatu za kulturu Beograda, dobijena je i poslednja u nizu saglasnosti – odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije.

– Sada se pakuje projektna dokumentacija, nosi se u Agenciju za investicije i stanovanje, koja je već izvršila izbor izvođača radova. Sledeći korak je predaja dokumentacije Sekretarijatu za urbanizam radi dobijanja građevinske dozvole. Nakon toga se prijavljuju i počinju radovi, objašnjava Jasna Premović.

Informaciju kada će tačno početi građevinski radovi za sada niko nije mogao sa sigurnošću da nam da, ali je, kako nam je rečeno, realno očekivati da se to desi u narednih dva ili tri meseca. Kada bude otvoren za javnost, biće to multidisciplinarni objekat koji bi trebalo da se sastoji iz administrativnog i galerijskog prostora, radionica i sala za projekcije u kojem će se, naravno, nalaziti i njegova dela.

Kada je o njima reč, treba podsetiti da je Beogradu 1975. godine, ugovorom između Vere Protić Lubarda i grada, predato 57 slika, koje su fizički ostale u slikarevoj kući. Stručna komisija je, tridesetak godina kasnije, u zdanju zatekla samo 24 dela, koja pripadaju Legatu, dok su ostale 33 slike nestale. Pronađene slike iz rezidencijalnog dela, njih 23, među kojima su i njegovi radovi ali i radovi drugih umetnika, nisu slike iz Legata, već je reč o zaostavštini Vere Lubarde.

– Međutim, slike iz rezidencijalnog dela ušle su u mehanizam prethodne zaštite, jer su pripadale umetniku i ambijentu u kojem je živeo. Pravo prvenstva u konzervaciji, koja je počela početkom ove godine, imaju slike iz Legata, ali imamo, naravno, obavezu da zaštitimo sve što smo pronašli u kući – dakle svih 47 slika, kaže Ana Veljković.

Prema njenim rečima, konzervirani su i svi pronađeni crteži, i nameštaj a selektovana je i arhiva. Ona će, u jednom trenutku, biti od velikog značaja, jer će kroz nju moći bolje da se analizira život ovog velikana.

----------------------------------------------

Legati – zaostavština poznatih

Legati predstavljaju zaostavštinu poznatih ličnosti, koji mogu biti nepokretni i pokretni. Prvi jesu kuće, stanovi ili ateljei koje umetnici, naučnici, pisci ostavljaju gradu ili državi, uz obavezu da se sačuva autentičnost prostora u kojem su živeli i stvarali. Drugu vrstu čine sama umetnička dela – slike, skulpture, knjige, arhivska građa ili lični predmeti. Grad Beograd osnovao je 2004. godine Kuću legata, koja se u ovom trenutku stara o deset zadužbina legatara.