Preteška „ogledna matura”

Đaci u oglednim odeljenjima, posebno budući bankarski službenici smatraju da je matura koju polažu obimna i da bi iz tog razloga neki rezultati mogli da se prihvate na fakultetima kao deo prijemnog ispita. Pojedini đaci, a u ova odeljenja idu uglavnom nadarena deca koja su se „prešla” vrlo visoki upisni prag i imala odličan uspeh tokom školovanja, žale se i što unutar škole nemaju kome da se obrate za pomoć u izradi zadataka, jer i nastavnici priznali da ne znaju da ih reše, iako su bili deo tima koji je sastavljao zadatke. Učenici koji na maturi imaju nepoznate zadatke takođe smatraju da ih to stavlja u neravnopravni položaj u odnosu na ostale u Srbiji.

Ovaj izveštaj sa Foruma đačih parlamenata koji smo pronašli u „Studiji praćenja realizacije maturskog ispita u oglednim odeljenjima područja rada ekonomija, pravo i administracija”, a koju su sačinili stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pre godinu i po dana, otkriva deo razloga zašto su ove godine u pojedinim školama gotovo čitava odeljenja pala na maturi.

– Nekada su govorili da je ovaj smer poznat po tome da ima više prakse, a malo teorije. To malo teorije nam je došlo došlo glave

– Završetak školovanja, upis na fakultet i još toliko preobimna matura. Mislim da je bilo previše.

– Malo vremena za pripremu maturskog ispita.

– Za praktični deo nemam komentar, sem da je sve bilo u redu, ali za teorijski nemam reči: da nam neko za maturu da da polažemo nešto što nikada nismo učili!!!

– Previše obimna i teška matura

Na mogućnost da ovaj ispit prate veliki problemi, ukazali su predstavnici učeničkih parlamenata na sastanku sa predstavnicima prosvetnih vlasti neposredno uoči održavanja maturskog ispita 2009. godine. Đaci su rekli da su kasno dobili priručnike, da nastavnici ne umeju da im pomognu oko određenog broja pitanja, da su morali da se dovijaju po drugim školama da dobiju rešene zadatke, da im je teško da nauče napamet sve odgovore, a da im se ne priznaju odgovori korišćenjem principa ključnih reči… Iz učeničkih komentara se uočilo i da se na testu proveravaju znanja iz gradiva koja su malo ili koja uopšte nisu obrađivana tokom školovanja.

Za razliku od đaka, poslodavci su u istraživanju rekli da su vrlo zadovoljni i da bi ove maturante vrlo rado videli zaposlene u svojim preduzećima.

Da podsetimo, od školske 2003/04 godine sukcesivno su uvođeni novi četvorogodišnji ogledni programi: poslovni administrator, finansijski administrator, bankarski službenik, komercijalista i službenik u osiguranju. Program maturskog ispita pripremljen je uz konsultacije i prema zahtevima Unije poslodavaca, Privredne komore Srbije, odgovarajućih poslovnih udruženja i uz aktivno o učešće srednjih stručnih škola i sastoji se ispita iz jezika i književnosti, maturskog praktičnog rada i ispita za proveru stručno-teorijskih znanja, koji se pokazao i kao najproblematičniji.

Ovaj test ima najviše 50 pitanja, čitamo u ovoj studiji. Učenici koji se školuju za poslovnog i bankarskoj administratora na testu imaju sve poznate zadatke, dok budući bankarski službenici imaju 25 odsto nepoznatih zadataka. Za tajnost testa u prva dva slučaja odgovara direktor škole, a kod službenika članovi radne grupe za izradu nepoznatih zadataka. Razlike postoje i kod izvođenja maturskog praktičnog rada: vreme trajanja ispita nije određeno za poslovne i finansijske administratore, dok je kod bankarskih službenika ograničeno na tri sata.

S. Gucijan