Moj dres je i dalje zemunske boje

Rediteljka Sanja Beštić koja već nekoliko godina živi i radi u Njujorku ne prestaje da iznenađuje poklonike pozorišne umetnosti. Posle prošlogodišnje uspešne premijere predstave „Ožalošćena porodica” Branislava Nušića sa Katarinom Radivojević u ulozi Sarke na „Of Brodveju” ovih dana uhvatila se u koštac sa novim scenskim izazovom. U srcu Menhetna, u Abingdon teatru postavlja najnoviji dramski tekst mladog njujorškog autora Džona Patorea „Kočenje” u produkciji kuće „Kino kamera” sa kojom već nekoliko godina uspešno sarađuje. Premijera se očekuje krajem septembra.

Sa Džonom Patoreom naša Sanja Beštić već je sarađivala na nekoliko projekata u kojima je potpisivao dramaturgiju. Da podsetimo, Patore je bio, pored ostalog, i dramaturg predstave „Ožalošćena porodica”. Ovoga puta pomenuti američko-srpski tandem prvi put sarađuje u odnosu pisac-reditelj.

– „Kočenje” je crnohumorna komedija o grupi momaka koji se bave kriminalom i otkrivaju da ih jedan partner potkrada. Stvari počinju da se komplikuju kada prijatelji počnu da gube poverenje između sebe, odnosno kada počne da se traži najbezbolniji i najefikasniji način da se neko eliminiše iz posla, pa i iz života. Saradnja sa Džonom Patoreom je, rekla bih, prilično jednostavna jer su Amerikanci izuzetno jasni i precizni u radu, a sa druge strane mentaliteti su nam dijametralno suprotni što otvara veliko polje za diskusije – kaže za „Politiku” rediteljka Sanja Beštić i dodaje:

– Ono što je posebno interesantno jeste da bez obzira na veliku udaljenost, razliku u mentalitetu i kulturi, kriminal ima ista pravila i ljudi koji se njime bave prećutno se razumeju na svim delovima planete. Sama tema komada „Kočenje” me je podsetila na devedesete u Srbiji, kao i vreme tranzicije u našoj zemlji, gde korupcija i kriminal imaju istu težinu i značenje, kao i priča u njujorškom Bruklinu. U Patoreovom delu su zastupljene sve, rekla bih, univerzalne teme današnjice: oružje i tenkovi, droga i belo roblje, žene koje se uvoze za surogat majke, žene koje se uvoze za proizvodnju jajnih ćelija, prodaja organa, sve vrste internet prevara...

Glumačku ekipu predstave „Kočenje” čini sedam članova. Glava uloga poverena je mladom kalifornijskom glumcu Krisu Betstounu koji je u prethodnoj Sanjinoj predstavi „Ožalošćena porodica” tumačio Agatona.

Sanja Beštić koja smelim pozorišnim iskorakom gradi zapaženu internacionalnu rediteljsku karijeru ne propušta priliku da u svakom svom intervjuu naglasi da je srećna jer je: „Svoju bazu stekla na prestižnom Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu”.

– Što sam u strogoj atmosferi časova režije kod moje drage profesorke Ivane Vujić spoznala suštinu pozorišta koja mi je kasnije jako mnogo pomogla u američkoj nadogradnji i pokazala se dragocenom u mom rediteljskom rukopisu. Mislim da su američka i srpska pozorišna škola značajno različite, ali i da je to veliki izazov da istrajete u profesiji koju volite. Ta vrsta treninga koju sam prošla u Srbiji asistirajući veliki rediteljima dala mi je odličnu odskočnu dasku, zrelost i spremnost da se uhvatim u koštac sa nepoznatim. Jer, ipak, kad dođete na tuđi, nepoznati teren, vi ste samo igrač „u gostima” sa dresom druge boje. Svi to vide, svi to znaju… Bez obzira što sam sada već i zvanično Njujorčanka, moj dres je i dalje zemunske boje – kaže Sanja Beštić.

Narednih dana pred Sanjom Beštić je, kako reče, golemi posao, ali joj je velika inspiracija u radu sama pomisao da će kada sve prođe, krajem oktobra sedeti i piti kafu sa svojim prijateljima u nekom od omiljenih beogradskih kafea.