Ulazak skuplji od zimovanja

Vizni režim, izgleda, ostaje instrument kojim svet još zauzdava građane Srbije, zemlju miroljubive provenijencije i otvorenih ljudi koji, naravno, ma koliko malo mogućnost imali, uživaju da putuju.

I pored najava koje traju više od tri-četiri godine i naznaka u medijima, ali i u istupanjima političara i zvaničnika ambasada, nema toliko dugo čekanih olakšica.

Naprotiv, po rečima naših sagovornika, turističkih poslenika kojima strogi vizni režimi usporavaju ili čak u nekim situacijama i potpuno onemogućavaju posao, situacija je zapravo sve teža. Naravno, ima i onih koji, oprezni, pravdavaju službe ambasada i konzulata da nemaju fizičkih i tehničkih mogućnosti za brži, efikasniji ili samo pravedan odnos pri izdavanju viza.

Tako Slobodan Leposavić iz Kontikija kaže da vize toliko dugo opstaju kao uslov njihovog rada da su se tome potpuno prilagodili. Problem koji se poslednjih meseci pojavio sa španskim vizama je zapravo, tumači, samo tehničke prirode: ambasada Španije ima samo dva čoveka koji rade taj posao i ne mogu fizički da stignu da reše sve zahteve – a letnji bum putovanja ka njihovoj zemlji zahtevao bi 24-časovni rad; u ostatku godine zahteva za vizama ima relativno malo.

Ambasade ostalih zemalja, iskustvo je Leposavića, koje su tokom cele godine odrednice putovanja naših ljudi, organizovale su zakazivanja, time rešavaju navalu zahteva, pa to i ne predstavlja problem. Uostalom, kaže, situacija sa vizama pogađa najviše dva odsto ljudi u Srbiji, platežno sposobnih da putuju u "zaštićene zemlje", ostalih 98 procenata "baš briga" koliko imućnih stoji u redu za dozvolu ulaska u neku zemlju...

Nešto drugačijeg mišljenja su ljudi iz agencija Odeon, Top turs i Hari M, kao i većina onih koji nisu želeli uopšte da govore na ovu temu, pravdajući se njenom delikatnošću (čitaj: pogoršanim tretmanom u nekim konzulatima i ambasadama).

Mirko Bauk iz agencije Odeon podseća da obećanja o ukidanju viza i olakšicama slušaju još od 2000. godine, a Srbija zapravo, kaže, nikada nije bila u većoj izolaciji nego danas: od zemalja u regionu, vize nisu potrebne još samo za Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju i Albaniju. Pored dokumentacije, problem je i cena: 35 evra po osobi; za četvoročlanu porodicu to je 140 evra, a ako su iz unutrašnjosti onda su troškovi drastično veći, kao i maltretiranje.

Ovakav vizni režim, po Baukovim rečima, znatno utiče na smanjenje broja putnika koji, obeshrabreni procedurom, gužvom i troškovima, u većini slučajeva odustaju od viza jer žele zadovoljstvo za novac koji ostavljaju u tim zemljama. Pozitivni pomak je zakazivanje razgovora u nekim ambasadama, ali sada do termina ne može da se dođe i po dva meseca. Neke ambasade ne naplaćuju vize (Češka, Slovačka, Mađarska, a po najavi i Bugarska) što je dobar znak.

Prema najavi viznih olakšica nepoverljiv je i Dobrivoje Matović iz Top tursa jer ta priča traje puno godina, a nema nikakvih pomaka. Smatra da su vize samo još jedan instrument pritiska na građane i direktno zavise od dnevnopolitičkog pružanja "štapa ili šargarepe" našoj zemlji. Obrti su nekada i dnevni, što ih primorava da izbegavaju aranžmane u zemlje "Šengena". Ali, kaže, ima i dobrih primera kao što je ambasada Grčke koja radi non-stop u letnjoj sezoni ne bi li izašla u susret svim zahtevima agencija. Po njemu, pitanje za nadležne jeste i odakle toliki oglasi sa mobilnim telefonima osoba koje nude sigurno dobijanje viza za bilo koju zemlju: niko se iz ambasada nije oglasio u medijima da iskaže sumnju u verodostojnost takvih viza, pa je osnovano pitanje da li ipak ima zloupotreba.

Vlasnik agencije Hari M Harum Mustajbašić misli da je javna tajna da same ambasade žive (zarađuju) vrlo dobro u postojećem stanju i da postoji tiha selekcija agencija pa neke dobijaju brže i lakše pozitivne odgovore za svoje putnike. Što se tiče njegove agencije, veruje da će Bugarska, koja je hit u ski aranžmanima ove zime (Bansko i Borovec za samo 150 evra), biti blagonaklona i olakšati najavljeni vizni režim za svoju zemlju.

Naravno da niko iz ambasada nije želeo da govori o sistemu kvota ili bilo kakvoj protekciji – zvanično svi su jednaki – ali nedavno menjanje kompletnog osoblja koje radi na poslovima izdavanja viza u nekim ambasadama upućuju na onu narodnu o dimu i vatri. Šta je u čitavoj priči dim a šta vatra, možda ćemo saznati 2007. kada i zvanično treba da stupe na snagu olakšice u viznom režimu prema zemlji Srbiji i našem turističkom puku koji samo želi da živi, radi i putuje normalno kao i sav ostali svet.