Улазак скупљи од зимовања

Визни режим, изгледа, остаје инструмент којим свет још зауздава грађане Србије, земљу мирољубиве провенијенције и отворених људи који, наравно, ма колико мало могућност имали, уживају да путују.

И поред најава које трају више од три-четири године и назнака у медијима, али и у иступањима политичара и званичника амбасада, нема толико дуго чеканих олакшица.

Напротив, по речима наших саговорника, туристичких посленика којима строги визни режими успоравају или чак у неким ситуацијама и потпуно онемогућавају посао, ситуација је заправо све тежа. Наравно, има и оних који, опрезни, правдавају службе амбасада и конзулата да немају физичких и техничких могућности за бржи, ефикаснији или само праведан однос при издавању виза.

Тако Слободан Лепосавић из Контикија каже да визе толико дуго опстају као услов њиховог рада да су се томе потпуно прилагодили. Проблем који се последњих месеци појавио са шпанским визама је заправо, тумачи, само техничке природе: амбасада Шпаније има само два човека који раде тај посао и не могу физички да стигну да реше све захтеве – а летњи бум путовања ка њиховој земљи захтевао би 24-часовни рад; у остатку године захтева за визама има релативно мало.

Амбасаде осталих земаља, искуство је Лепосавића, које су током целе године одреднице путовања наших људи, организовале су заказивања, тиме решавају навалу захтева, па то и не представља проблем. Уосталом, каже, ситуација са визама погађа највише два одсто људи у Србији, платежно способних да путују у "заштићене земље", осталих 98 процената "баш брига" колико имућних стоји у реду за дозволу уласка у неку земљу...

Нешто другачијег мишљења су људи из агенција Одеон, Топ турс и Хари М, као и већина оних који нису желели уопште да говоре на ову тему, правдајући се њеном деликатношћу (читај: погоршаним третманом у неким конзулатима и амбасадама).

Мирко Баук из агенције Одеон подсећа да обећања о укидању виза и олакшицама слушају још од 2000. године, а Србија заправо, каже, никада није била у већој изолацији него данас: од земаља у региону, визе нису потребне још само за Хрватску, Босну, Македонију и Албанију. Поред документације, проблем је и цена: 35 евра по особи; за четворочлану породицу то је 140 евра, а ако су из унутрашњости онда су трошкови драстично већи, као и малтретирање.

Овакав визни режим, по Бауковим речима, знатно утиче на смањење броја путника који, обесхрабрени процедуром, гужвом и трошковима, у већини случајева одустају од виза јер желе задовољство за новац који остављају у тим земљама. Позитивни помак је заказивање разговора у неким амбасадама, али сада до термина не може да се дође и по два месеца. Неке амбасаде не наплаћују визе (Чешка, Словачка, Мађарска, а по најави и Бугарска) што је добар знак.

Према најави визних олакшица неповерљив је и Добривоје Матовић из Топ турса јер та прича траје пуно година, а нема никаквих помака. Сматра да су визе само још један инструмент притиска на грађане и директно зависе од дневнополитичког пружања "штапа или шаргарепе" нашој земљи. Обрти су некада и дневни, што их приморава да избегавају аранжмане у земље "Шенгена". Али, каже, има и добрих примера као што је амбасада Грчке која ради нон-стоп у летњој сезони не би ли изашла у сусрет свим захтевима агенција. По њему, питање за надлежне јесте и одакле толики огласи са мобилним телефонима особа које нуде сигурно добијање виза за било коју земљу: нико се из амбасада није огласио у медијима да искаже сумњу у веродостојност таквих виза, па је основано питање да ли ипак има злоупотреба.

Власник агенције Хари М Харум Мустајбашић мисли да је јавна тајна да саме амбасаде живе (зарађују) врло добро у постојећем стању и да постоји тиха селекција агенција па неке добијају брже и лакше позитивне одговоре за своје путнике. Што се тиче његове агенције, верује да ће Бугарска, која је хит у ски аранжманима ове зиме (Банско и Боровец за само 150 евра), бити благонаклона и олакшати најављени визни режим за своју земљу.

Наравно да нико из амбасада није желео да говори о систему квота или било каквој протекцији – званично сви су једнаки – али недавно мењање комплетног особља које ради на пословима издавања виза у неким амбасадама упућују на ону народну о диму и ватри. Шта је у читавој причи дим а шта ватра, можда ћемо сазнати 2007. када и званично треба да ступе на снагу олакшице у визном режиму према земљи Србији и нашем туристичком пуку који само жели да живи, ради и путује нормално као и сав остали свет.