Trans plemenskog vrača Prinsa

Specijalno za „Politiku”

Peruđa – Prins je prvi shvatio: rokenrol koncert ne mora da bude ni retrospektiva najvećih hitova, ni predstavljanje novog albuma. Lista pesama ne treba da bude zakucana pre početka turneje, a trajanje koncerta zavisi od raspoloženja i muzičara i publike. Platili ste veliki novac da se dobro provedete? Očekivanja ostavite kod kuće, fotoaparate spakujte u torbu: dobro došli na najveću svetsku rokenrol zabavu!

Ispalo je izvrsno što organizatori roterdamskog festivala „North Sea Jazz” novinarima nisu omogućili pristup seriji Prinsovih koncerata u sitnim noćnim satima. Prosečno je izvodio po 20–25 pesama, imao je probleme sa zvukom, prva dva (od tri) koncerta manje je pevao od devojaka iz benda. Pet dana kasnije, u Peruđi, čuli smo 35 pesama, koncert je trajao duže od tri sata, zvuk je bio savršen, atmosfera paklena. Kada su se svetla u areni „Santa Đulijana” upalila, publika je dugim, glasnim ovacijama pozdravila bend, a uspela je i da dobije dve neplanirane numere: „If I Was Your Girlfriend” i „Kiss”, uz manični ples neumornog umetnika.

Koncert je otvoren džez-rok temom „Stratus” Bilija Kobama, starijim Beograđanima dobro poznatom iz asortimana špica radio programa Studija B. Čak 40 odsto numera u programu predstavljale su obrade – izbor govori o Prinsovim širokim uticajima: od Kertisa Mejfilda i „Imprešnsa” („People Get Ready”), preko Hendriksa („Foxy Lady”), do Slaja Stona. Drugu grupu obrada činili su disko hitovi (Silvester, „Chic”, Majkl Džekson, „Wild Cherry”), a jedan blok je bio posvećen repertoaru najbližih kolega, Šile I. i sastava „The Time”. Ovakav izbor doprineo je pomisli da je publika u velikoj diskoteci, sa zabavljačkim bendom koji odlično zna posao: većina obrada zvučala je bolje od originala.

Autorski repertoar pokrio je celu karijeru, od „Sexy Dancer” iz 1979. do nove, neobjavljene numere „We Live 2 Get Funky”. Izbegavanje glavnih pesama sa pojedinih albuma bilo je više nego upadljivo – umesto pojedinačnog efekta koji bi izazvalo izvođenje poznatog hita, odabrane pesme su u funkciji celokupnog programa, sa gruvom i porukom koji odgovaraju određenom trenutku večeri.

Kojom god vodom bend zaplovio – bluzom, rokom, soulom, fankijem, diskom ili hiphopom – postavljali su apsolutno savršenu matricu: njihov je fanki sirov, rok žestok, disko razigran, bluz bolan.

Umetnik je genijalni majstor zabave: peva punim glasom ili seče vazduh prepoznatljivim falsetom, vrišti, „rastura” gitaru kao da mu je učitelj bio Džimi Hendriks, poletno igra, ili u pozadini uživa u predstavi svojih pulena. A, poput nekog plemenskog vrača, publiku vodi ka transu – na sredini koncerta noge same igraju u ritmu, muzika je potpuno obuzela dušu, požuda je izrasla u hipnotički ljubavni ples, muzičari i publika postaju jedno.

„Sada možete da me slikate”, poručio je Prins, i blicevi fotoaparata su sevnuli...

----------------------------------------------

Bend i ovog puta polno ravnopravan

I ova postava Prinsovog benda „The New Power Generation” je polno ravnopravna. Ženski deo tima čine: izazovne Endi Elo (gitara i vokal) i Ajda Kristin Nilsen (bas i vokal), vizuelno atraktivne pevačice Šelbi Džej i Liv Vorfild, te korpulentna klavijaturistkinja Kasandra O’Nil. Sve su bile bar jednom u glavnoj vokalnoj ulozi, a Endi Elo – očigledno najnovija pevačeva štićenica – nekoliko puta. Tokom izvođenja „Make You Feel My Love” Boba Dilana, dame su se okupile oko klavira O’Nilove i zapevale u četiri glasa. Moćni zvuk zaokružili su klavijaturisti Renato Neto i Moris Kevin Hejs, i bubnjar Džon Blekvel.