Транс племенског врача Принса

Специјално за „Политику”

Перуђа – Принс је први схватио: рокенрол концерт не мора да буде ни ретроспектива највећих хитова, ни представљање новог албума. Листа песама не треба да буде закуцана пре почетка турнеје, a трајање концерта зависи од расположења и музичара и публике. Платили сте велики новац да се добро проведете? Очекивања оставите код куће, фотоапарате спакујте у торбу: добро дошли на највећу светску рокенрол забаву!

Испало је изврсно што организатори ротердамског фестивала „North Sea Jazz” новинарима нису омогућили приступ серији Принсових концерата у ситним ноћним сатима. Просечно је изводио по 20–25 песама, имао је проблеме са звуком, прва два (од три) концерта мање је певао од девојака из бенда. Пет дана касније, у Перуђи, чули смо 35 песама, концерт је трајао дуже од три сата, звук је био савршен, атмосфера паклена. Када су се светла у арени „Санта Ђулијана” упалила, публика је дугим, гласним овацијама поздравила бенд, а успела је и да добије две непланиране нумере: „If I Was Your Girlfriend” и „Кiss”, уз манични плес неуморног уметника.

Концерт је отворен џез-рок темом „Stratus” Билија Кобама, старијим Београђанима добро познатом из асортимана шпица радио програма Студија Б. Чак 40 одсто нумера у програму представљале су обраде – избор говори о Принсовим широким утицајима: од Кертиса Мејфилда и „Импрешнса” („People Get Ready”), преко Хендрикса („Foxy Lady”), до Слаја Стона. Другу групу обрада чинили су диско хитови (Силвестер, „Chic”, Мајкл Џексон, „Wild Cherry”), а један блок је био посвећен репертоару најближих колега, Шиле И. и састава „The Time”. Овакав избор допринео је помисли да је публика у великој дискотеци, са забављачким бендом који одлично зна посао: већина обрада звучала је боље од оригинала.

Ауторски репертоар покрио је целу каријеру, од „Sexy Dancer” из 1979. до нове, необјављене нумере „We Live 2 Get Funky”. Избегавање главних песама са појединих албума било је више него упадљиво – уместо појединачног ефекта који би изазвало извођење познатог хита, одабране песме су у функцији целокупног програма, са грувом и поруком који одговарају одређеном тренутку вечери.

Којом год водом бенд запловио – блузом, роком, соулом, фанкијем, диском или хипхопом – постављали су апсолутно савршену матрицу: њихов је фанки сиров, рок жесток, диско разигран, блуз болан.

Уметник је генијални мајстор забаве: пева пуним гласом или сече ваздух препознатљивим фалсетом, вришти, „растура” гитару као да му је учитељ био Џими Хендрикс, полетно игра, или у позадини ужива у представи својих пулена. А, попут неког племенског врача, публику води ка трансу – на средини концерта ноге саме играју у ритму, музика је потпуно обузела душу, пожуда је израсла у хипнотички љубавни плес, музичари и публика постају једно.

„Сада можете да ме сликате”, поручио је Принс, и блицеви фотоапарата су севнули...

----------------------------------------------

Бенд и овог пута полно равноправан

И ова постава Принсовог бенда „The New Power Generation” је полно равноправна. Женски део тима чине: изазовне Енди Ело (гитара и вокал) и Ајда Кристин Нилсен (бас и вокал), визуелно атрактивне певачице Шелби Џеј и Лив Ворфилд, те корпулентна клавијатуристкиња Касандра О’Нил. Све су биле бар једном у главној вокалној улози, а Енди Ело – очигледно најновија певачева штићеница – неколико пута. Током извођења „Make You Feel My Love” Боба Дилана, даме су се окупиле око клавира О’Нилове и запевале у четири гласа. Моћни звук заокружили су клавијатуристи Ренато Нето и Морис Кевин Хејс, и бубњар Џон Блеквел.