File: Rešenje statusa Kosova uslov za EU

Srbija se nakon hapšenja poslednjeg haškog optuženika Gorana Hadžića primakla dobijanju statusa kandidata do kraja godine, ali je u tom cilju neophodno preduzeti i druge političke mere i unaprediti odnose sa Kosovom, izjavio je komesar Evropske unije za proširenje Štefan File.

„Ono o čemu mi raspravljamo jeste da li je puna saradnja sa Haškim tribunalom i hapšenje poslednjeg begunca dovoljno i samo po sebi povlači predlog za dobijanje statusa kandidata. Moj odgovor je apsolutno jasan: ’Ne’”, rekao je File, a prenela Beta. Reforme koje Srbija mora da završi su deo kriterijuma iz Kopenhagena, seta uputstava koji se bave pitanjima kao što su nezavisnost pravosuđa, sloboda medija i prijateljska poslovna klima, što je neophodno da bi se olakšao ulazak zemlje u EU. File je rekao da je ubeđen da je Srbija posvećena tom zadatku.

Nakon završetka saradnje sa Hagom i pokretanja unutrašnjih reformi, glavno preostalo nerešeno pitanje je, kako je rekao, hladan odnos Beograda prema Kosovu. Srbija odbija da prizna kosovsku nezavisnost ali pojavili su se i znaci umerenog poboljšanja u odnosima. U okviru dijaloga, ipak, još nije otvoreno najosetljivije pitanje, status Kosova, i to je nešto što će uskoro morati da se desi, rekao je File i poručio da „Srbija ne može postati članica EU bez rešenja tog problema, u to nema nikakve sumnje”.

I izjava šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Vensana Dežera da ne sumnja u evropsku opredeljenost Vlade Srbije i ministra Ivice Dačića odnosila se na novonastalu situaciju posle hapšenja Hadžića.

Dežer je pomenutom rečenicom, zapravo, odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše Dačićevu izjavu da nakon hapšenja poslednjeg haškog begunca EU više nema razloga za uslovljavanja Srbije u procesu evrointegracije.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić smatra, međutim, da se pojačavaju pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. „Oni su stalni i pojačavaju se. Izuzetno uticajne zemlje čine baš sve što je u njihovoj moći i pritiskaju druge zemlje da priznaju Kosovo”, rekao je juče Jeremić. On je, kako navodi pomenuta agencija, rekao da se Srbija odupire tom pritisku, „za sada sa većim uspehom nego što je bilo ko mogao da očekuje, a pogotovu iz tih zemalja koje pritiskaju”.

I građani Srbije su svesni toga da se u Evropi rešavanje kosovskog pitanja postavlja kao uslov za dalju integraciju zemlje. Kako je pokazalo poslednje istraživanje javnog mnjenja Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, ono, u sve većem broju, Kosovo navodi kao uslov koji postavlja EU za status kandidata. Stopa građana koji su naveli Kosovo kao uslov za EU (pre Hadžićevog hapšenja) povećala se u odnosu na decembar prošle godine, kada je bila osam na čak 18 odsto.

Iako je, prema ovom ispitivanju javnog mnjenja, smanjena podrška članstvu naše zemlje u EU, tako da se danas samo 53 odsto ispitanih izjasnilo „za”, građani, ipak, misle da reforme koje zahteva EU treba podržati. To istraživanje je pokazalo da čak 85 odsto građana smatra da bi reforme trebalo sprovesti ne zbog EU već radi stvaranja boljih uslova za život u Srbiji.

Među građanima Srbije i dalje preovladava mišljenje da ulazak Srbije u EU najviše otežava politika stalnog uslovljavanja i ucena koju primenjuje EU prema našoj zemlji. To je kao razlog za usporavanje na evroputu navelo 30 odsto ispitanika dok je u decembru 24 odsto njih mislilo tako.

B. Čpajak