U svetskom vrhu

Iznad kamina u dnevnoj sobi naše kuće u Nortfildu (Ilinois) visi slika pejzaža Fruške gore, koju je čuveni vojvođanski slikar Branislav Vuleković naslikao u ulju. Sedeo je, verovatno, negde na Banstolu, uzvišici na ulazu u Sremske Karlovce, kada ju je slikao.

Meni je, međutim, najveličanstveniji pogled u tom delu moga rodnog kraja sa Karlovačkog groblja, na kojem su sahranjene generacije mojih predaka. S obzirom na to da živim hiljadamakilometara daleko od ovog zemaljskog raja, nije čudno što smo moja supruga i ja stavili pomenutu sliku na počasno mesto.

Saznao sam da je sin tog izvanrednog slikara, dr Petar Vuleković, takođe umetnik, ali u neurohirurgiji. I ja se decenijama bavim neurohirurgijom, zato smo se brzo sprijateljili. Dobio sam poziv da posetim Neurohiruršku kliniku Kliničkog centra u Novom Sadu. Tamo sam boravio tri puta od 2010. godine.

Prilikom prve posete upoznao sam profesora Radivoja Nikolića, šefa Neurohirurške klinike Kliničkog centra u Kragujevcu, koji je prisustvovao mom predavanju. I on me je ljubazno pozvao da ih posetim.

U međuvremenu sam počastvovan izborom za profesora popozivu na oba univerziteta. Tako mi se ukazala prilika da uporedim dve neurohirurške klinike sa sličnima u SAD. Smatram dužnošću da svoja stručna zapažanja saopštim čitaocima „Politike” i srpskoj javnosti.

U Novom Sadu ima oko deset neurohirurga. U tri navrata sam posmatrao kako operišu, posebno u saradnji sa otolaringolozima i endokrinolozima. Kasnije smo vodili diskusiju na razne teme i, moram priznati, imao sam šta da naučim. Operaciona sala je u tehničkom pogledu na nivou najboljih američkih bolnica. Urađeni zahvati, uključujući najsloženije na uklanjanju tumora baze lobanje i tumora u mozgu, izvedenisu savršeno i sa odličnim ishodima.

Naročito sam bio zadivljen novim Urgentnim centrom, pretpostavljam najsavremenijom institucijom te vrste u Srbiji, kojom bi se ponosili svugde u svetu. Na kraju, ali ne najmanje važno, neurohirurzi iz Novog Sada su u samom vrhu svih novih operativnih poduhvata koji se, inače, izvode u SAD. Kao što je meni poznato, profesor Petar Vuleković je prvi neurohirurg u Srbiji koji je izveo endoskopske operacije na tumorima hipofize. Ovi benigni tumori se nalaze na bazi lobanje, ispod mozga. Svojim rastom mogu da pritisnu i rastegnu optične živce, zbog čega oboleli može da izgubi vid, postepeno ili naglo, ako dođe do krvarenja.

Da bi se to sprečilo, tumor treba da se odstrani neurohirurškim pristupom kroz nos. To su vrlo delikatne operacije s mogućim komplikacijama, kao što su krvarenje iz karotide koja jeu neposrednoj blizini, pojava meningitisa zbog prodora bakterija iz nosa u moždani likvor, gubitak vida i prestanak funkcija hipofize.

Zato se ovakve operacije izvode korišćenjem hirurškog mikroskopa, koji omogućuje da se operativno polje vidi uvećano i, još važnije, u tri dimenzije (3D). Iako upotreba hirurškog mikroskopa danas preovlađuje, sve više se teži korišćenju hirurškog endoskopa koji obezbeđuje bolji pregled operativnog polja. Sa ovim instrumentom neurohirurg ima panoramski pogled od 360 stepeni, takoreći sam „uđe” u područje gde se nalazi tumor.

Neurohirurško odeljenje u Kragujevcu ima manje neurohirurga od Novog Sada, ali su podjednako u samom vrhu neurohirurškog znanja, iskustva i veštine. Kao i u Novom Sadu, imaju podršku odličnih anesteziologa, što je jedan od najvažnijih uslova za postizanje vrhunskih rezultata.

Konačno, osvedočio sam se u odličnu bolesničku negu u oba odeljenja.

Uveren sam da su rukovodioci zdravstvene službe u Srbiji svesni visokog kvaliteta neurohirurgije u Novom Sadu i Kragujevcu i da će ih i dalje podržavati, a mogućnosti za napredovanje su neograničene. Bilo bi mudro da što više mladih provede na specijalizaciji neurohirurgije u ovim gradovima. Takođe smatram da Novi Sad i Kragujevac treba da postanu centri novih metoda lečenja koji zahtevaju primenu nekih najsavremenijih tehnologija, kao što je stereotaktička radio-hirurgija (zračenje usmereno pomoću kompjutera), koje još ne postoji u Srbiji. Uvođenje toga u Novom Sadu i Kragujevcu doprinelo bi ugledu zdravstva u Srbiji (sada se pacijenti kojima je potrebno takvo lečenje šalju u Tursku ili Hrvatsku).

*Profesor neurohirurgije na Univerzitetu Čikago