Hadžić tražio odlaganje izjašnjavanja o krivici

Goran Hadžić, bivši predsednik RSK i poslednji haški optuženik, odbio je da se u svom prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom izjasni o krivici, već je tražio odlaganje za mesec dana. Sudija O Gon Kvon, zamenik predsednika suda saopštio je da će u tom roku biti zakazano novo Hadžićevo pojavljivanje pred tribunalom.

Hadžićev privremeni branilac Vladimir Petrović rekao je da optuženi želi da iskoristi svoje pravo i odloži izjašnjavanje za mesec dana, dok ne imenuje stalnog branioca.

Jučerašnjoj sednici koja je trajala svega 15 minuta predsedavao je južnokorejski sudija O Gon Kvon, koji je saopštio da je optužnica protiv Hadžića podignuta u julu 1994. godine i da je u izmenjenom obliku predata sudu 22. jula. Optuženi je odgovorio da je razumeo optužnicu, a advokat Petrović je dodao da nema potrebe da mu se optužnica pročita u sudnici.

„Hadžić je primio optužnicu i zajedno smo je analizirali tako da nema potrebe da je sada čitamo”', kazao je Petrović.

Hadžić je na pitanje sudije Kvona potvrdio da je rođen 7. septembra 1958. godine u Vinkovcima. Na sednici predsednik Sekretarijata suda upoznao je Hadžića sa pravilima postupka pred tribunalom. U sudnici je bio prisutan i glavni haški tužilac Serž Bramerc sa dvoje zamenika.

Haška optužnica tereti Gorana Hadžića za zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja izvršene nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1993. godine.

Tužilaštvo je u petak zatražilo izmenu optužnice od 14 tačaka tako da Hadžić bude terećen za razdoblje od avgusta 1991. do kraja 1993. godine, umesto do juna 1992. godine, kako je bilo navedeno u prvobitnoj optužnici objavljenoj 2004. godine.

U vreme obuhvaćeno optužnicom Hadžić je bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Prema rečima glavnog tužioca Serža Bramerca, smisao optužnice je isti, a promene su tehničke i tiču se preciziranja njegove odgovornosti za pojedine zločine. Nova optužnica stupiće na snagu tek pošto je potvrdi sud.

Hadžić se važećom optužnicom tereti „za zajednički kriminalni poduhvat, u kome su učestvovali Slobodan Milošević, Milan Babić, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Jovica Stanišić i drugi”. Optužen je za zločine u delu istočne Slavonije, odnosno za pljačke, ubijanja, streljanja, deportacije i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava prema nesrpskom stanovništvu. Tu optužnicu je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Odmah po objavljivanju optužnice 13. jula 2004. Hadžić je misteriozno nestao iz svoje kuće u Novom Sadu. Bio je u bekstvu više od sedam godina, do hapšenja 20. jula, u selu Krušedol na Fruškoj gori. Srbija ga je izručila Haškom tribunalu dva dana kasnije.

Interesovanje medija za prvo pojavljivanje Gorana Hadžića u Hagu bilo je znatno manje nego kada su u taj sud prvi put dovedeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić. On je poslednji, 161. optuženi koji se našao pred tribunalom, u kome su do sada okončani postupci protiv 125 osoba, od koji su 64 osuđene a 12 ih je oslobođeno.