Ubijene jabuke šest dinara kilo

Na zaključanim vratima mesne zajednice u Ritopeku usred prepodneva stoji natpis „Otišao sam u Grocku, Miša”. Meštani pročitaju, slegnu ramenima, nalevo krug i pravac nekoliko metara do kafane „Aleksandar 76”. Tu se okuplja „cvet” gročanskog naselja na Dunavu koje broji oko 2.500 žitelja, pretežno voćara.

Naziv restorana ujedno je i „šifra” koja odaje ime i godište rođenja predsednika mesne zajednice. Još je deda ovog mladog starosedeoca pod prezimenom Simić držao kafanu, ali pod drugim imenom. Sada unuk i svi meštani razmatraju jedinu temu o kojoj se priča u Ritopeku od kako je prošle srede grad desetkovao voćnjake – kako preživeti sezonu.

Šezdesetogodišnji žitelj koga svi znaju kao Čika Mocu, kako se predstavio i nama, kaže da ni dve decenije stariji Ritopečani ne pamte padavine kakve su pre nedelju dana pogodile ovaj beogradski voćnjak.

– Za vreme sezone trešanja bilo je lepo vreme i rod je bio dobar. Cena se pela do 300 dinara za kilogram. Slali smo dnevno po 125 tona trešanja, uglavnom za Rusiju. A sada kilo propalih jabuka možemo da prodamo za šest dinara – govori Moca.

Porazni cenovnik istaknut je na tabli pred lokalnom otkupnom stanicom. Osim jabuka, piše „nektarine 9 din., breskve 13 din”. Ne piše da se otkupljuje propalo voće. To se od prošle srede podrazumeva. Drugog, zdravog nema. Meštani strahuju da će i dogodine ostati bez roda jer oluja je oštetila i lišće koje čuva i hrani pupoljke.

– Oko 200 hektara voćnjaka na suprotnoj obali Dunava najvećim delom je propalo. Grad je pravio štetu i na stablima, automobilima, fasadama, krovovima... U Ritopeku nema protivgradnih postrojenja, ali ni ona ne bi pomogla koliko su jake padavine bile – priča Aleksandar Simić, koji se zatekao na otvorenom za vreme oluje. I za desetak sekundi bio je mokar do gole kože.

Ekipu „Politike” proveo je kroz apokaliptični prizor u očevom voćnjaku: izlomljeno drveće jabuka sa kojih vise napukli plodovi. I njih treba da skidaju pošto pokupe popadale „posmrtne ostatke” voća sa „patosa” imanja čijih je svih pet hektara stradalo. Simić pokazuje i udubljenja u zemlji na kojima je grad – usred jula! – formirao debele ledene površine.

Za posledice grada jedino ne haju dva džukca u centru sela. Spavaju čvrstim snom. U gnezdu na obližnjoj banderi odmaraju rode. I one su zakazale; trebalo bi, valjda, da donose sreću.

Dimitrije Bukvić----------------------------------------------------------

Geler kao podstanar

Čak su i geleri zalutalih bombi NATO-a 1999. naneli manju štetu zasadima krušaka, jabuka, breskvi od grada. Ali, tog proleća bilo je opasnijih iskušenja. Sa brda nad selom na kojem je podignut spomenik crvenoarmejcima stradalim u borbi za Beograd – čija je Ritopek bio predstraža za vreme oslobođenja – meštani su posmatrali „tomahavke” koji su duž Dunava leteli prema Pančevu. Jedna granata zalutala je na putu prema pančevačkim postrojenjima i ukopala se ispod kuće jednog žitelja gde je, duboko u zemlji, eksplodirala. Dom se potpuno raspao, ali je domaćin – preživeo.

Nedaleko odatle, spoljni zid kuće drugog meštanina probio je geler koji je ostao u fasadi. Kada je vlasnik prodavao imanje, mudro je zazidao to mesto, pa se u Ritopeku priča kako kupac verovatno do danas nije saznao da ima svojevrsnog „podstanara”.

----------------------------------------------------------

Provalije ostale bez vinove loze

Umesto da mirno obeleže seosku preslavu – Sabor svetog arhangela Gavrila – meštani Zaklopače i juče su imali pune ruke posla, odnosno šljiva, grožđa, jabuka i drugog voća koje su pobile padavine. Gradonosni oblaci iz pravca Boleča i Ritopeka nadvili su se prošle srede i četvrtka i nad ovim gročanskim naseljem treći put u poslednjih mesec i po dana. Najgore je bilo u zaseoku Provalije gde je desetkovan rod vinove loze.

Nije pomoglo ni to što je iz atara ispaljeno osam raketa, zajedno sa projektilima iz okolnih mesta. Žitelji navode da je u Vinči protivgradna odbrana zakazala, dok je iz Vrčina poletelo manje raketa zbog kvara na rampi za lansiranje.