U susret jubileju 2013. godine

Valjevo – Posle skoro dve decenije od početka gradnje, Hram Vaskrsenja Hristovog u Valjevu svrstao se među najveće i najlepše pravoslavne hramove u Srbiji.Radovi na njemu ovih dana su dodatno intenzivirani, pored ostalog, zbog želje sveštenstva i vernika Valjevske eparhije da uz Hram Svetog Save na Vračaru i Hram cara Konstantina i carice Jelene u Nišu bude delegiran u protokol svečanosti obeležavanja jubileja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta 2013. godine.

Zahvaljujući novcu iz NIP-a od 25 miliona dinara i gradskoj kasi Valjeva, koja je dodala 3,6 miliona dinara, građevinske mašine su već nekoliko dana u porti hrama gde rade na parternom uređenju. Paralelno u unutrašnjosti hrama izvode se radovi na postavljanju elektroinstalacija, obavljaju se priprema za malterisanje unutrašnjosti i montiranje savremene palionice sveća, sve to od dobrovoljnih priloga vernika i građana.

– Naša je želja da do 2013. godine i velikog događaja i jubileja uradimo što više poslova na hramu. Pre svega da porta bude u skladu sa njegovim veličanstvenim izgledom a u unutrašnjosti da se završi malterisanje, grejanje, palionica sveća i ikonostas. To će ujedno biti i priprema za veliki i jako osetljiv posao oslikavanja unutrašnjosti hrama, što će morati da pričeka bolje dane i vremena. Mislim u finansijskom smislu, jer izrada živopisa na preko 3.000 kvadratnih metara je zahtevno i skupo delanje. Međutim, zahvaljujući razumevanju i podršci države, grada, privrednika, vernika i građana, i to će biti urađeno – kaže arhijerejski namesnik i starešina hrama Milovan Teovanović, dodajući da je do sada u izgradnju uloženo oko tri miliona evra.

Hram Vaskrsenja Hristovog u Valjevu gradi se po idejnom rešenju i projektu arhitekte Ljubice Bošnjak iz Beograda. Reč je o građevini srpsko-vizantijskog stila sa krstom na centralnoj kupoli od 47 metara. Pod krov hrama može da stane 1.000 vernika.

Temelje hrama na drugi dan Vaskrsa 1995. godine osvetio je patrijarh srpski Pavle, a tom događaju prisustvovalo je više od 5.000 duša iz valjevskog kraja i celog Kolubarskog okruga.