Ko treba da strepi pred „beogradski pakao”

Poraz, pa šta. Bilo je i težih i većih poraza od ovog pa je Partizan izlazio na kraj i s većim fudbalskim velikanima od Genka. Naravno, najlakše je sad pridikovati, ali šta se time dobija. Poraz u poslednjim trenucima (2:1) sigurno neće razvejati nade tima iz Humske da se probije do poslednjeg stepenika pred Ligom šampiona, a za tako nešto ne samo da je naš tim spreman već se nakon prvog poluvremena u Belgiji stekao snažan utisak da belgijski šampion nije tim od koga se treba bojati. Ali, četa Frenkija Verkauterena je svakako ekipa koja se mora poštovati i treba će mnogo truda da se ona savlada 3. avgusta u Beogradu.

Stefan Babović je džentlmenski priznao grešku, izvinio se saigračima, klupskom rukovodstvu i armiji navijača, svestan okolnosti pod kojima je ostavio „crno-bele” gotovo više od 40 minuta. Da li je samo Babović kriv što neće igrati u revanšu ili krivicu mora da snosi i neko drugi? Bilo kako bilo, Partizan se munjevitom brzinom mora okrenuti ka revanšu jer ulog je velik. Aleksandru Stanojeviću, koji je poput helikoptera mahao i rukama i nogama svih 90 minuta, sada ostaju brige i dileme.

Partizan lako može da stigne gol prednosti ali pitanje je na koji način, sa kojim timom. Odbrana, koja je bila danima pod lupom domaće sportske javnosti, dobro je funkcionisala u najvećem delu utakmice, srednji red takođe, ali sada napad ostaje briga broj jedan. Senegalac Dijara je povređen, na Jovančića se ne može računati u revanšu zbog parnih kartona, dakle ponovo ostaje isti napadački tandem: Eduardo–Šćepović. Stručni štab i rukovodstvo se uzdaju u veliku podršku sa tribina. Međutim, da li je to dovoljno za uspeh?

Belgijanci ne kriju da su prezadovoljni ostvarenim rezultatom pa njihova štampa uglavnom hvali Beograđane smatrajući da će odluka o pobedniku pasti u revanšu. Tako ugledni „Standard” posvećuje veliku pažnju prvoj utakmici i u naslovu kaže: „Za beogradski pakao, pakujemo samo mali bonus”. Trener Genka je želeo rezultat od 0:0 i išao je na to s namerom, pa ukoliko se njegovim igračima ukaže šansa da postignu gol tim bolje. On je rekao da pobeda od 2:1 ne može puno da ohrabri njegovu ekipu, a u izveštaju se takođe kaže da je Partizan u prelaznom roku ostao bez velikog broja igrača ali da u odnosu na prošlogodišnji meč sa Anderlehtom nije izgubio na svojoj jačini. Belgijanci takođe „zahvaljuju” Partizanovim igračima jer nisu bili preterano žustri, ali im se odaje priznanje da su u velikom delu utakmice terali domaćina da u nekoliko dugih minuta „balave” za loptom.

Jasno je da Genk sa dobrim osećanjem može da krene za Beograd dok će „crno-beli” morati da pokažu više nego juče jer ulog je velik – pobednik će se probiti na korak od evropske elite, a poraženom ostaju brige…

Dragan Todorović

-----------------------------------------------------------

Smiljanić i Manjo dobro bi došli

Odlaskom Petrovića jasno je da je Partizanu u srednjem redu potreban još jedan kvalitetan igrač, posebno ako se ima u vidu da su apetiti znatno porasli i da rastu iz godine u godinu. Vukić i Ilić su igrači sa bogatim iskustvom ali imaju i određene mane. Kamara je zapravo jedini pravi zadnji vezni pa se neodoljivo nameće utisak da bi Milan Smiljanić bio najbolje rešenje s obzirom na to da je prošlu godinu proveo u „crno-belom” dresu. U Humskoj ozbiljno razmišljaju da naprave saradnju i sa Kameruncem Manjom, pa sa ovom dvojicom igrača fizionomija i način igre bili bi mnogo drugačiji.

D. T.