Ко треба да стрепи пред „београдски пакао”

Пораз, па шта. Било је и тежих и већих пораза од овог па је Партизан излазио на крај и с већим фудбалским великанима од Генка. Наравно, најлакше је сад придиковати, али шта се тиме добија. Пораз у последњим тренуцима (2:1) сигурно неће развејати наде тима из Хумске да се пробије до последњег степеника пред Лигом шампиона, а за тако нешто не само да је наш тим спреман већ се након првог полувремена у Белгији стекао снажан утисак да белгијски шампион није тим од кога се треба бојати. Али, чета Френкија Веркаутерена је свакако екипа која се мора поштовати и треба ће много труда да се она савлада 3. августа у Београду.

Стефан Бабовић је џентлменски признао грешку, извинио се саиграчима, клупском руководству и армији навијача, свестан околности под којима је оставио „црно-беле” готово више од 40 минута. Да ли је само Бабовић крив што неће играти у реваншу или кривицу мора да сноси и неко други? Било како било, Партизан се муњевитом брзином мора окренути ка реваншу јер улог је велик. Александру Станојевићу, који је попут хеликоптера махао и рукама и ногама свих 90 минута, сада остају бриге и дилеме.

Партизан лако може да стигне гол предности али питање је на који начин, са којим тимом. Одбрана, која је била данима под лупом домаће спортске јавности, добро је функционисала у највећем делу утакмице, средњи ред такође, али сада напад остаје брига број један. Сенегалац Дијара је повређен, на Јованчића се не може рачунати у реваншу због парних картона, дакле поново остаје исти нападачки тандем: Едуардо–Шћеповић. Стручни штаб и руководство се уздају у велику подршку са трибина. Међутим, да ли је то довољно за успех?

Белгијанци не крију да су презадовољни оствареним резултатом па њихова штампа углавном хвали Београђане сматрајући да ће одлука о победнику пасти у реваншу. Тако угледни „Стандард” посвећује велику пажњу првој утакмици и у наслову каже: „За београдски пакао, пакујемо само мали бонус”. Тренер Генка је желео резултат од 0:0 и ишао је на то с намером, па уколико се његовим играчима укаже шанса да постигну гол тим боље. Он је рекао да победа од 2:1 не може пуно да охрабри његову екипу, а у извештају се такође каже да је Партизан у прелазном року остао без великог броја играча али да у односу на прошлогодишњи меч са Андерлехтом није изгубио на својој јачини. Белгијанци такође „захваљују” Партизановим играчима јер нису били претерано жустри, али им се одаје признање да су у великом делу утакмице терали домаћина да у неколико дугих минута „балаве” за лоптом.

Јасно је да Генк са добрим осећањем може да крене за Београд док ће „црно-бели” морати да покажу више него јуче јер улог је велик – победник ће се пробити на корак од европске елите, а пораженом остају бриге…

Драган Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Смиљанић и Мањо добро би дошли

Одласком Петровића јасно је да је Партизану у средњем реду потребан још један квалитетан играч, посебно ако се има у виду да су апетити знатно порасли и да расту из године у годину. Вукић и Илић су играчи са богатим искуством али имају и одређене мане. Камара је заправо једини прави задњи везни па се неодољиво намеће утисак да би Милан Смиљанић био најбоље решење с обзиром на то да је прошлу годину провео у „црно-белом” дресу. У Хумској озбиљно размишљају да направе сарадњу и са Камерунцем Мањом, па са овом двојицом играча физиономија и начин игре били би много другачији.

Д. Т.