Rasplet nije na vidiku

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U situaciji koja je po mnogo čemu nadrealna, u Vašingtonu svi govore da će se rešenje za jedan od najtežih političkih sporova u novijoj istoriji naći, ali niko ne vidi kako.

Sve dosad rutinski potez – podizanje limita za zaduživanje vlade, za šta u Kongresu mora da se donese poseban zakon – pretvorio se u ogorčenu bitku između republikanaca i demokrata, koja, ako se ne završi do utorka, preti da vladu Baraka Obame dovede u tehnički bankrot i izazove veliki poremećaj na svetskim berzama, a, sudeći po upozorenjima MMF-a i mnogih ekonomista, dovede i do nove svetske ekonomske krize.

Uprkos tome, nema znakova kompromisa između dva tabora. Republikanci su izjašnjavanje za novi plafon zaduživanja uslovili radikalnim kresanjem budžetskih izdataka, želeći istovremeno, da smanjivanjem dometa socijalnih programa, nanesu veliku štetu predsedniku Obami i time mu znatno umanje izglede za da u novembru sledeće godine osvoji novi mandat.

Predstavnički dom, u kojem je odnos snaga od prošlog novembra 240 prema 193 u korist republikanaca, juče se izjašnjavao za plan Džona Bejnera, koji predsedava ovom domu, koji limit na vladinoj kreditnoj kartici podiže tek toliko da potraje do kraja ove godine, da bi se početkom sledeće, u vreme kad se zahuktava predizborna kampanja, održala još jedna politička runda istim povodom i naneo novi udarac Obaminom rejtingu.

Iz drugog doma, stočlanog Senata, Bejneru je poslato pismo sa potpisima 53 senatora koji su mu poručili da neće glasati za njegov plan, što znači da će on biti „mrtav po prispeću”. Iz Bele kuće je takođe poručeno da će predsednik na kratkoročno rešenje staviti veto.

Vođa demokratske većine u Senatu, demokrata Heri Rid, namerava da na dnevni red stavi sopstveni plan koji vladi omogućava da novim zaduživanjem svoje obaveze finansira sve do kraja iduće godine. Obama je već objavio da ovo podržava.

Zakonski limit zaduživanja od 14,3 biliona dolara već je dostignut, ali je Ministarstvo finansija (Trežeri) kao vreme kada će ostati bez mogućnosti da izmiruje sve obaveze odredio 2. avgust.

U međuvremenu, odazivajući se na poziv Obame iznet u obraćanju naciji u ponedeljak, građani zasipaju Kapitol hil telefonskim pozivima i imejlovima, tražeći do svojih predstavnika da se uozbilje i ozbiljno shvate krizu i njene posledice. Glavna će biti smanjivanje sada vrhunskog kreditnog rejtinga zemlje i povećanje kamata na njene obveznice, što će praktično značiti i poskupljenje svih kredita, od onih na karticama koje se koriste u samoposlugama i robnim kućama, pa do onih za automobile i stanove.

Centrale Kongresa primaju oko 40.000 telefonskih poziva na sat, dvostruko više od redovnog saobraćaja.

Ono što sledi, to su komplikovani proceduralni manevri u Kongresu, pri čemu je jedina nada rezervni plan koji, kako je javljeno, priprema Bela kuća, ili neki kompromis u poslednji čas, koji će, po starom pravilu politike, obe strane ostaviti podjednako nezadovoljnim – ali rešiti problem.