Promaja među pijačnim tezgama

Valjevo – Slika nesvakidašnja, oko podneva, kada bi na staroj zelenoj i najvećoj Gradskoj pijaci u Valjevu trebalo da vri kao u košnici, između tezgi prepunih povrća i voća „mota“ se jedino promaja. Dok čekaju kupce, dvoje mladih prodavaca bacaju kockice jamba kako bi prekratili vreme i dosadu.

Slobodan Mićić iz valjevskog sela Dupljaja, koji je nakon gubitka posla 2003. godine u prehrambenom kombinatu „Srbijanka“ podigao dva plastenika za povrće i potražio spas na pijaci, kaže u razgovoru za naš list da je na korak od potpune propasti pa i bankrota.

– Bilo je teških meseci i godina, ali ovako nešto ne pamtim – da paradajz izvanrednog kvaliteta, čija cena je od 25 do 30 dinara za kilogram, nema ko da kupi. Znam da je privreda u celom kraju posle privatizacije uništena, ali da će to odvući i ljude do dna nisam mogao da očekujem. Dođe žena juče i traži da joj izmerim 700 grama krompira, jer nije imala para za kilo. Ne znam kako se ona osećala, ali meni je bilo ne samo teško, već i muka – kaže Slobodan uz veliku zabrinutost, ako kupci u narednih nekoliko dana ne prorade, šta će sa robom koja ima ograničen rok trajanja.

Gordana Baratović iz Babine Luke, za susednom tezgom, uzela je jedan oveći paradajz u ruke i pozvala nas da je slikamo. Objasnila je da je istog dana pre podne jedna ozbiljna mušterija od nje tražila da joj izmeri samo jedan paradajz. Bez obzira na to što je u njemu bilo oko pola kilograma, veli da se nečeg sličnog ne seća za 30 godina koliko svoje povrće iznosi na pijacu. Povrtar Mihajlo Živković, iz ubskog sela Sovljaka, na svojoj tezgi nudi paradajz, paprike, krastavce i mladi kupus odličnog kvaliteta. Povrće izgleda, kako se to kaže, kao za slikanje.

– Meni ništa nije jasno, paradajz je 30, paprike od 35 do 40 a krastavci 25 dinara za kilogram, a kupaca nema. Ne mogu da poverujem u priče kako su otišli na more ili planine da se odmaraju, jer tako nije bilo prethodnih godina. Mislim da su Valjevci toliko obesparili da zaobilaze i pijacu. Voleo bih da se varam, ali mislim da je tako. Na ovoj jeftinoći i kada dnevno prodam 20 kilograma paradajza i drugog povrća sve ode za zakup tezge i benzin. Sećam se da sam 1978. godine za kilogram ranog paradajza mogao da kupim deset litara benzina a danas za istu litražu treba 50 kilograma – priča Mihajlo ne verujući da će se situacija sa prodajom nešto više promeniti.

Zakupci tezgi Života Rafajlović iz Uba, Nada Branković iz Valjeva i Zorica Pantić iz Brankovine kažu da je sve ovo samo uvod u potpunu propast pijačnih prodavaca koja će uslediti posle otvaranja tri nova megamarketa u gradu. Sa njima se slaže i Goran Avramović, uz dopunu da će tada bez posla ostati nekoliko stotina ljudi kojima je rad na pijaci bio jedini izvor prihoda.

– Ovo je već sada postalo nepodnošljivo, jer da kupcima postavimo i crveni tepih na ulazu u pijac, mislim da se njihov broj ne bi povećao. Kad nisu magnet izuzetno povoljne cene i kvalitetna roba, onda sve ostale priče i objašnjenja padaju u vodu. Jer, ako neko za 100 dinara može da kupi punu kesu paradajza a on to ne čini, znači da je u problemima. U Valjevu se dobro zna šta njegove građane žulja a to je pre svega velika nezaposlenost i male plate za one koji nešto rade – kaže Avramović, potvrđujući nam da i dalje na ovoj pijaci znatan broj prodavaca ima sveske u kojima su imena onih koji kupuju na crtu, odnosno kredit.

Dok smo pravili ovu priču o strahu od bankrota kolubarskih povrtara i pijačnih prodavaca objavljen je podatak da je prosečna junska zarada u Valjevu 32.642 dinara što je ispod republičkog proseka. To će sigurno dodatno zabrinuti naše već obeshrabrene sagovornike kojima jedino ostaje nada u predstojeće kupovine za pripremanje zimnice, da potpuno ne potonu.

Budo Novović