Sve srpske boje

Srbija iz prošle i ove decenije, viđena očima slikara, vajara i dizajnera nameštaja Radeta Markovića, duhovita je i provokativna. Predmeti sa ironičnim i duhovitim nazivima iz nadrealnih postaju realne slike naše svakodnevice, a sve to moći će da vide i posetioci izložbe „Razglednice iz Srbije” koja će od 3. do 16. avgusta biti otvorena u galeriji ULUS-a.

„Razglednice iz Srbije” predstavljaju umetnikovo viđenje zemlje u kojoj je rođen i u kojoj živi decenijama, u tri povezana ciklusa: prvi – „Srpsko ono”, drugi – „Mentalne slike Srbije”, treći – „Srbija mogućih boja”. Radovi su, kako kaže Marković, mešavina medija, među kojima su slike, skulpture, objekti, i većina je u bojama srpske zastave. U trećem ciklusu, pored dominantne crvene, plave i bele boje, pojavljuju se i druge.

– Ovo jemoje viđenje Srbije tokom protekle dve decenije. Likovno, naravno. Želeo sam da napravim jedan ironičan otklon, zapravo, pokušao sam da „raspravljam” sa nekim vrlo ozbiljnim događajima iz prošle decenije ali i sadašnjice. Ali, da u tom pokušaju ne budem isuviše ozbiljan, iako su događaji tokom tog perioda bili takvi da možemo, možda, da govorimo i o jednom od najtežih perioda srpske istorije – objašnjava Rade Marković dok pokazuje neke od slika sedeći u hladu velike krošnje stare mušmule u dvorištu porodične kuće.

Da krenemo, a ne da stojimo u mestu

Dok pokazuje radove sa neobičnim ali ironičnim nazivom, svima poprilično razumljivim i prepoznatljivim iz svakodnevice, poput „Srpskog triptiha: Jači smo od sudbine, Ko vas bre..., Veži konja gde ti gazda kaže” ili dela koja ime „vuku” iz srpske narodne pesme „Igrale se delije nasred zemlje Srbije”, autor kaže da u slikarstvu teži rešenjima koja su duhovita.

– Želim da unesem malo vedrine u sve to. Da duhovitošću pokušam sliku da stavim u realne okvire ma koliko ona na prvi pogled delovala apstraktno – objašnjava slikar koji je svoje radove izlagao ne samo u zemlji, već i u inostranstvu, a u Londonu aprila 2005. proglašen je za umetnika nedelje vodeće evropske internet galerije „Londonart”.

Umetnikovo vođenje zemlje u kojoj živi (Foto D. Jevremović)

Specijalnu nagradu beogradskog Sajma nameštaja 2004. dobio je za skulpturalnost i dizajn, uz objašnjenje da ne pravi nameštaj već funkcionalnu skulpturu.

– Želim da skulpturu uvedem u neku vrstu svakodnevne upotrebe. Recimo, fioku. Idem suprotno od Dalija koji je oneobičavao skulpturu uvođenjem elemenata u funkciju nadrealnog. Kod mene je skulptura u funkciji uobičajanja. Naša publika je dosta uplašena i ustukne pred nepoznatim. Ali, kada im date fioku u skulpturi odmah se uhvate za nju. Poznata im je. I to je sve u funkciji približavanja a ima i bolji finansijski efekat, bolje se prodaje – kaže Marković.

Na naše pitanje, može li da se živi od umetnosti sa osmehom kaže:

– Može. Ako ste skromni.

-----------------------------------------------------------

Srpsko ovo, srpsko ono

Počeo sam da radim crvene, plave, bele slike početkom 2000, u vreme kada mi se učinilo da je došlo do nekog opuštanja u društvu. Na radiju i TV tada se često moglo čuti „srpsko ovo”, „srpsko ono”… I onda sam ja to banalizovao, napravio sam srpsko-mađarsku kocku, srpsku čorbu, srpski švedski sto… Sve preneto iz srpskog govora. Postoji neka bizarnost u svemu tome. A nazivi odmah definišu taj ironični odnos. U toj priči meni je nešto smetalo pa sam pokušao da to prenesem u likovni jezik a da mi ne smeta u radu – objašnjava autor.

Kofer prepun tajni

Kada se sve uobličilo, nastao je kofer. Kao realna slika odlaženja ljudi koji su tokom protekle dve decenije napustili zemlju. I mnogi moji prijatelji među njima. A oko kofera – kanap. Kanap koji može da predstavlja neku tajnu, nešto nerazvezano. I možda nas to podstakne da otvorimo taj kofer i vidimo šta je unutra, pa da ga prekomponujemo. Da krenemo, a ne da stojimo u mestu – kaže Marković.