Malina srpska, a džem nemački

Dok se, iz godine u godinu, u ovo vreme potežu pitanja otkupne cene malina, problemi skladištenja i uređenja odnosa malinara i hladnjačara, retki su i gotovo nečujni glasovi stručne javnosti – da postoje i drugi načini da se ovi probleme reše. Intenzivnija prerada ovog voća i plasman gotovih proizvoda na strana tržišta, kažu, umnogome bi bili korisniji po proizvođače, ali i po srpsku ekonomiju. Pretočena u sok, prerađena u slatko, džem, namaze, voćne jogurte, pa čak i u rakiju – srpska malina bi bila cenjena na evropskom i na svetskom tržištu, smatraju stručnjaci

– Zašto vašu lepu malinu, koju Nemci fino upakuju i prerade u džem, pa izvoze u Kanadu, ne pakujete vi, pitala me je nedavno poznanica iz Toronta. I – u pravu je. Mi malinu gajimo isključivo za izvoz, i to u neprerađenom obliku. Treba pokrenuti opsežnu promotivnu kampanju da, umesto izvoza zamrznute maline, sok ili džem od ovog voća budu naš izvozni zaštitni znak – smatra Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

Mnoge prepreke se, međutim, nalaze na putu od malinjaka u Arilju Valjevu ili u Brusu do rafova u inostranstvu, punih srpskih sokova, džemova i slatkog od malina. Uostalom, i na rafovima naših vodećih trgovinskih lanaca ima svega nekoliko domaćih proizvoda od maline. Sagovornici „Politike” ocenjuju da je i to moguće promeniti.

– Najpre treba urediti odnose između primarnih proizvođača maline, prerađivača, hladnjačara, špeditera, bankara, izvoznika i svih drugih u lancu – smatra Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, dodajući da je naš sok od maline dobijao najbolje ocene na sajmovima u svetu, a da ga mi nemamo u ponudi.

– Zavisimo jedino od toga da li će neko da kupi našu svežu malinu ili neće da je kupi. Zbog toga treba uraditi sve da se ovo voće preradi i tako proda, a ne da se samo zamrzava. Naročito, što u toj priči nismo samo mi, već i države poput Poljske, pa će konkurencija biti sve veća. To, uostalom, nije slučaj samo sa malinom, već i sa svim drugim poljoprivrednim proizvodima – smatra Cvijanović.

Na pitanje ko bi trebalo da inicira ozbiljniju preradu i plasman takve robe na strana tržišta, naši sagovornici odgovaraju da to ne bi trebalo da bude samo država.

– Ja sam pristalica toga da ministarstvo i vlada donosu samo sistemske zakone i odluke, a da naši proizvođači i prerađivači pokrenu inicijativu. Tu bi trebalo da se uključe i privredne komore, savezi i udruženja i da se pokrene sveobuhvatna inicijativa da krenemo u masovnu preradu naše maline u gotove proizvode, koje bismo, potom, izvozili – kaže Cvijanović, dok Prostran smatra da treba uključiti i druge tržišne igrače.

– Tačno je da odluku o preradi treba prepustiti velikim sistemima i kompanijama, ali potrebno je i promovisati takve proizvode i uključiti trgovinske lance, ugostiteljstvo, pa i one koji se bave turizmom – ocenjuje Prostran.

Da bi korist mogla biti velika – slažu se obojica naših sagovornika. Bez obzira na to da li bi se malina prerađivala u sokove, džemove, smese za kolače ili rakiju, donela bi veću zaradu, ali i pokretanje novih pogona, zapošljavanje ljudi i otvaranje novih radnih mesta.

– Preradom se, osim toga, rešava i problem skladištenja, jer se dobijaju gotovi i dugotrajniji proizvodi, pa nema skupog čuvanja i zamrzavanja u hladnjačama – zaključuje Cvijanović.

Osim izvoza, Milan Prostran smatra da treba jačati i domaću potrošnju. Prema njegovim rečima, u svetu se godišnje proizvede oko 400.000 tona maline, od čega u Srbiji, čak, 80.000 tona. To potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine. Kažu da se proizvodnja maline u Srbiji u poslednjih šest godina kreće od 75.000 do 85.000 tona, dok je 2010. godine proizvedeno 83.870 tona.

– Procenjivalo se da će rod u 2011. godini biti na prošlogodišnjem nivou, a u pojedinim krajevima i do 10 odsto veći. Nakon grada koji je 24. juna zahvatio područje Užica, Arilja i Čačka, prijavljene su velike štete u ovim okruzima, gde je, uglavnom, stradalo voće, a malina je u ariljskom kraju oštećena, u proseku, od 40 do 50 odsto. Posledica će, prema proceni stručnih službi, biti smanjen rod maline za jednu trećinu u odnosu na očekivanu proizvodnju – objasnili su u ministarstvu.