Manjak dece muči škole

Zrenjanin – Uoči svake nove školske godine u Zrenjaninu se čuju glasine o navodnoj ugroženosti manjina u pogledu prava na školovanje na materinjem jeziku. Pored redovne pojave da se govori o teškoćama s kojima se suočavaju mađarska deca, ove godine se moglo čuti i da roditelji sa strepnjom očekuju jesen jer je sve manje prvaka kandidata za odeljenje u kome se uči na mađarskom jeziku. Konstatacija se pre svega odnosi na Osnovnu školu „Sonja Marinković”, u užem gradskom jezgru, koja ima odeljenja u Lukinom Selu i Mihajlovu.

S đacima kubure i u Lukinom Selu koje je relativno malo po broju stanovnika. Za odeljenje prvaka na mađarskom jeziku u gradu ove godine je jedva sakupljeno 11 dece što nije bio lak posao jer u gradu postoji samo jedna predškolska mađarska grupa u koju je odlazilo svega petoro mališana. Od zlonamernih se moglo čuti da je ugroženo školovanje dece na mađarskom jeziku i da država o tome ne vodi dovoljno računa.

S druge strane, u vezi sa upisom dece koja nastavu pohađaju na srpskom jeziku takođe se pojavio manjak đaka, a to je protumačeno i tako da „neko“ hoće da ovu decu potisne iz škole kako bi se u njoj učilo samo na mađarskom jeziku. Pojavila se i informacija da su srpska odeljenja prepuna dece sa smetnjama u razvoju, pa roditelji neće ovde da upisuju đake koji nemaju te teškoće. Tako se, misle pojedini građani, srpska populacija potiskuje iz škole i dešava se svojevrsno etničko čišćenje.

Direktorka Osnovne škole „Sonja Marinković“ Gizela Katona-Debreceni je svesna svih tih priča i zna da su one prisutne u Zrenjaninu. Međutim, mada potvrđuje smanjivanje broja đaka, navodi i druge razloge. Ona predočava da, kada je reč o mađarskoj deci, roditelji su dosta komotni i svoju decu upisuju u najbliži vrtić bez obzira na kom se jeziku u njemu komunicira, što ih onda opredeljuje i kod upisa u školu.

– Neki ovde ne upisuju decu zato što se škola nalazi u centru grada, gde je saobraćaj gust. Mnogi veruju da će učenjem na srpskom jeziku detetu biti obezbeđena mogućnost raznovrsnijeg izbora u daljnjem školovanju – iznosi direktorka škole.

Ona veli da zaista u nekim „srpskim“ odeljenjima ima pola dece s posebnim potrebama.

– To je zato što se deca po pravilu i po propisima u prve razrede upisuju po teritorijalnom principu, što znači u najbližu školu. To ne važi za decu s izraženim zdravstvenim problemima. Njihovi roditelji se često odlučuju za našu školu jer smatraju da mi imamo dobar odnos prema njihovoj deci, zato što smo na listi škola koje su odlično pripremljene za inkluziju, odnosno za uklapanje te dece u đačku sredinu. Mi smo zaista prošli posebne programe u pripremi za taj posao – kaže Gizela Katona-Debreceni.

Ipak, ona, kada je reč o manjku đaka, na prvo mesto stavlja negativna kretanja u natalitetu u obe pupulacije i migracije stanovništva. Mlađi ljudi se sele van centra grada jer tamo dobijaju stanove. Svi gradovi se šire, a najviše dece se rađa u naseljima na periferiji pa su i tamošnje škole pune, zaključuje direktorka i smatra da je opravdana ideja o ujedinjavanju dve osnovne škole u centru Zrenjanina gde bi se „Sonji Marinković“ pridružila škola „Vuk Karadžić“ koja nema svoju zgradu. Ionako obe škole nemaju dovoljno đaka. Ona negira i spekulacije da neko nema sluha za nova odeljenja na mađarskom jeziku u srednjim školama:

– Nema dovoljno učenika jer svi hoće u elitne škole, a tamo ih čeka sigurno mesto jer je u mađarskim odeljenjima slaba konkurencija i malo je kandidata.

Đ. Đukić