Šut miriše na emocije

Na podu galerije Kulturnog centra Beograda postavljene su cigle, daske, cevi, jedan panj – ostaci jedne stare, srušene kuće u Bariču i njene okućnice. Prostor autentično miriše kao i sva slična mesta na kojima je nabacan šut, a Dušica Dražić (1979) priprema se da na zidu iscrta, po sećanju, osnovu kuće, poslednji segment instalacije, kako bi sve bilo spremno za večeras u 20 sati, kada je otvaranje njene izložbe „Blueprint”.

Umetnička provokacija Dražićeve kreće se od istraživanja ambivalentnog odnosa grada i ljudi, njihove uzajamne podrške i zaštite, izolacije i destrukcije, pronalaženja nove namene objektima čiji je život okončan, ali i kritike savremene gradnje bez jasnog plana i ideje. Svi koji posete izložbu, da bi je potpuno doživeli, moraće bukvalno da hodaju po ostacima nečijeg privatnog, ličnog prostora, čime on postaje, kako kaže Slavica Radišić u katalogu, privremeno „arheološko” nalazište.

– Pokušala sam da rekonstruišem trenutak rušenja jednog tipičnog porodičnog doma, veličine oko 60 kvadrata, starog između osamdeset i devedeset godina, veoma dotrajalog, koji istina više nije mogao da nastavi svoju egzistenciju. Pokušala sam takođe da u vremenu i prostoru uhvatim momenatnastanka emocija prilikom nestanka objekta. Sticajem okolnosti, prisustvovala sam samom rušenju i bilo je tužno – priča umetnica.

U gomili šuta nalaze se i delovi jednog špila karata, stara vaga, flaše za koje se vidi da nisu iz sadašnjeg vremena – sve to vlasnicima, koji sada imaju novu kuću, nije bilo potrebno.

– Kasnije, tokom postavke instalacije, radnici sa kojima sam sarađivala objašnjavali su mi čemu služe pojedini delovi dok smo ih razmeštali, koji je tip cigle korišćen za gradnju i koja greda tačno čini vezu između krova i zidova. Kao da su ti jednostavni ostaci sami pričali priču, koju ćete osetiti ako dođete i uđete u galeriju i stvorite svoj narativ – kaže Dražićeva i dodaje:

–Istovremeno, svedoci smo mnogih delova Beograda koji se već izvesno vreme transformišu, gde umesto privatnih, malih kuća niču velike zgrade, često bez jasnog plana, pa je izložba jednim delom i kritika tog procesa i poziv institucijama na odgovornost.

Sama postavka deo je projekta „Sećanje grada” čiji su organizatori Kulturklamercentar za kulturne interakcije i udruženje „Bruch”, uz pomoć KCB-a, koji nastoji da identifikuje različite modele uključivanja i očuvanja sećanja u razvoju Beograda, od onih koji spadaju u domen javnih politika do onih u domenu umetničkih i kulturnih praksi grupa i pojedinaca.

U subotu, 20. avgusta, u prostoru galerije, biće održana diskusija „Umetnik kao publika” čija je tema ova izložba.

M. Dimitrijević

-----------------------------------------------------------

Simpozijum o razvoju grada

Od 12. do 13. septembra uprostorijama KCB-abiće organizovan i međunarodni simpozijum „Politike i prakse uključivanja i očuvanja sećanja u razvoju grada” dok će biti realizovaneradionicečiji će predmet biti Trg Slavija kao javni prostor sa izraženim kolektivnim identitetom i mesto od opšteg značaja za prošlost i sećanje Beograda.